Paula nije mogla da poveruje u sve ono što joj se događalo u životu. Za Kratko vreme sve se okrenulo naopako. Obožavala je roditelje koji su u svakom trenutku bili potpuno spremni da ispune svaku njenu želju, imala je verenika koji joj je hiljadu puta na dan izjavljivao ljubav. Onda je došla saobraćajna nesreća i ona je ostala bez roditelja. U isto vreme je ostala i bez verenika, jer se ovaj izgubio brzinom munje kad je saznao da je njen otac imao nekih poslovnih problema.
Tako je ona, koja je bila voljena i mažena, ostala sama na svetu. Pošto je ostala i bez novca, mnogi porodični prijatelji su, jednostavno, nestali. Vreme simpatija i saučešća je veoma brzo prošlo. Istinski je ostala sama na svetu.
Paula je bila izuzetno lepa i zbog toga su još samo muškarci, mladi i stari, trčali za njom pokušavajući da zadobiju makar njenu naklonost ako ne i ljubav. Na jednom prijemu, jedan nasrtljivac je bio toliko drzak da joj je odmah, pošto su se upoznali, predložio da se povuku u njegov stan. Bez ikakvog razmišljanja udarila mu je šamar pred svima i napustila prijem. Kad je stigla kući, bacila se na krevet i počela da plače.
Jednoga dana je dobila pismo od kancelarije koja se bavila izdavanjem stanova i preko koje je i našla ovaj stan. Pozivali su je da određenog dana, rano ujutru, dođe na razgovor. Paula je bila iznenađena. Zbog čega je pozivaju? Kiriju je uredno plaćala, jer je radila kao foto-model. Kad je taj posao radila samo iz pukog zadovoljstva, sve je bilo u redu. Ali, kad je počela da ga radi zato da bi zaradila za život, bilo joj je teško. Mrzela je da ustaje rano, da se satima presvlači, pozira, stoji pred kamerama na kiši i suncu. Ali, realnost je bila suviše prisutna da bi makar i jedan trenutak razmišljala o lome da li da ostavi posao ili ne.