U današnjem članku, osvrnućemo se na jednu od najmisterioznijih i najuznemirujućih priča iz savremenog doba –nestanak dve mlade Holanđanke tokom planinarenja u Panami, slučaj koji je ostavio više pitanja nego odgovora.
U aprilu 2014. godine, dve prijateljice iz Holandije, Kris Kremers i Lisan Frun, otputovale su u Panamu s ciljem da spoje avanturu i humanitarni rad. Njihova ideja bila je da deo boravka provedu volontirajući u lokalnoj zajednici, podučavajući decu umetnosti i jeziku, dok bi ostatak vremena iskoristile za upoznavanje prirodnih lepota Paname. Sve je izgledalo kao savršeno isplanirano putovanje, rezultat višemesečnih priprema.
- Dana 1. aprila, devojke su se uputile na šetnju kroz bujne šume u okolini vulkana Baru, nedaleko od grada Bokete. U to vreme su bile smeštene kod lokalne porodice, a tog dana su povele i njihovog psa u šetnju. Oko 11 časova tog prepodneva, mahnule su porodici domaćina i nestale iz vida – više ih niko nije video.
Nedugo zatim, pas se vratio, ali sam. To je bio prvi znak da nešto nije u redu. Porodica je pokušala da ih pronađe sama, ali nije uspela, pa su narednog dana obavestili lokalne vlasti. Briga se pojačala kada su devojke propustile dogovoreni sastanak sa turističkim vodičem, što im nije bilo svojstveno. Potraga je ubrzo uključila i vazdušne snimke terena, kao i angažman lokalnih meštana koji su pretraživali okolinu.
Bez ikakvih rezultata do 6. aprila, porodice Kris i Lisan dolaze iz Holandije u Panamu, dovodeći sa sobom i detektive. Uključene su i specijalizovane jedinice sa psima, koje su danima pretraživale guste šumske predele. Međutim, dani su prolazili bez ikakvih tragova, a potraga je polako počela da jenjava.
Deset nedelja nakon njihovog nestanka, pojavljuje se prvi opipljivi trag – lokalna žena pronalazi plavi ranac uz reku. U njemu su se nalazili lični predmeti devojaka: naočare za sunce, gotovina, lična dokumenta, mobilni telefoni, kamera i još nekoliko sitnica. Najviše pažnje privukli su upravo kamera i telefoni, jer su pružili uvid u događaje koji su usledili nakon nestanka.
- Analizom telefona otkriveno je da su devojke pokušale da pozovu pomoć 77 puta u razmaku od nekoliko dana. Prvi pokušaji su usledili samo nekoliko sati nakon što su krenule na planinarenje. Nažalost, zbog nepristupačnog terena i slabe mreže, nijedan poziv nije bio uspešan – osim jednog koji je trajao svega dve sekunde. Kasniji pokušaji da se otključa telefon Kris nisu uspeli, što je ukazivalo da je možda pokušavala da ga koristi samo Lisan, ili neko treći.
Najpotresniji deo otkrića bili su podaci sa kamere. Prvih nekoliko fotografija prikazivalo je bezbrižne trenutke devojaka na stazi, ali ono što sledi izaziva jezu. U noći između 1. i 8. aprila, napravljeno je više od 90 fotografija koje prikazuju stvari devojaka razbacane po kamenju, plastične kese, čudne gomile prljavštine, pa čak i fotografiju pozadi glave Kris sa tragovima krvi. Niko nije mogao sa sigurnošću da utvrdi da li su te slike bile poziv u pomoć, ili svedočanstvo nečeg mnogo mračnijeg.
Nekoliko nedelja nakon pronalaska ranca, otkriveni su i prvi fizički ostaci. Prvo su pronađeni komadi odeće Kris, pažljivo složeni uz reku. Zatim, par meseci kasnije, otkriveni su ljudski ostaci – među njima karlična kost i stopalo još uvek u čizmi, kao i kosti obe devojke. Forenzičkom analizom je utvrđeno da su kosti Lizane pokazivale znake prirodnog raspadanja, dok su kosti Kris bile potpuno bele, kao da su hemijski tretirane ili izbeljene, što je dodatno zakomplikovalo ceo slučaj.
Policija je ispitala sve relevantne aktere – od lokalnih vodiča do drugih turista i meštana, ali nije bilo nikakvih direktnih svedoka ni dokaza koji bi rasvetlili šta se zaista dogodilo. Bez dovoljno forenzičkih tragova i sa brojnim nelogičnostima, vlasti nisu mogle da utvrde čak ni tačan uzrok smrti.
Slučaj Kris Kremers i Lisan Frun i dalje ostaje jedna od najpotresnijih misterija savremene ere putovanja. U Panami, njihov nestanak se i dalje prepričava kao opomena o nepredvidivosti prirode i potencijalnim opasnostima koje se kriju iza svake avanture. Iako su godine prošle, priča o njima i dalje izaziva nelagodu, a njihova sudbina ostaje nerazjašnjena.