Dušanka Kalanj, poznata kao “prva dama Dnevnika,” bila je jedna od najlepših žena u bivšoj Jugoslaviji i jedan od simbola televizije tog vremena. Njen glas i prisutnost na ekranu ostavili su neizbrisiv trag, a iako je bila obožavana od strane muške publike, ostatak svog života provela je u sami. Kalanj je, kroz godine svog rada, postala zaštitno lice Dnevnika, uspevajući da ga vodi u nekim od najtežih trenutaka istorije.
Početak njenog puta
Dušanka je rođena u Šibeniku, a tokom svog obrazovanja preselila se u Beograd. Na Univerzitetu u Beogradu diplomirala je engleski jezik i književnost. Odrasla u sredini u kojoj je učenje bilo na prvom mestu, ona nije ni sanjala da će njen život kasnije biti ispunjen javnim nastupima. Međutim, sve se promenilo kad ju je Radivoje Lola Đukić, jedan od osnivača Televizije Beograd, pozvao da učestvuje na audiciji za voditelje.
Na početku je Dušanka bila veoma oprezna i nije želela da se prihvati tog izazova, jer nije želela biti javna ličnost. Takođe, smatrala je da njen govor, koji je bio karakterističan za štokavsko ikavski dijalekt, ispunjen italijanizmima, nije bio dovoljno “elegantan” za televizijski ekran. Ipak, odlučila je da se okuša i nije znala da će joj taj trenutni korak promeniti čitav život.
Uspon na Televiziji Beograd
Nakon uspešno odrađene audicije, Dušanka nije samo diplomirala, već je uspela da uskladi rad na televiziji sa akademskim obavezama. U trenutku kada je završavala studije, ona je razmišljala o napuštanju televizije, ali je njen urednik imao drugačiji plan. Televizija Beograd postala je njen dom, a ona nije samo postala spikerka, već se i zadržala u tom svetu do penzije. Dušanka Kalanj je uvek insistirala na ozbiljnosti i odgovornosti u svom poslu. Po njenim rečima, izuzetno je važno da voditelj bude uverljiv. “Dobro veče!”, kako je isticala, za nju je bila ozbiljna obaveza. Ista filozofija primenjivala se i na reči “poštovani gledaoci” – ako te reči nisu izgovarane sa poštovanjem, publika je to lako prepoznavala.
Najstrašniji trenutak
Jedan od najtragičnijih trenutaka u Dušankinom životu bio je bombardovanje zgrade Televizije Beograd u aprilu 1999. godine. Tog dana Dušanka je radila, ali je srećom otišla kući samo nekoliko sati pre nego što su bombe NATO pakta pogodile zgradu. Iako je uspela da se spasi, sećanja na taj dan su ostala duboko urezana u njenoj memoriji, a sama je izjavljivala da je to bio jedan od najstrašnijih i najtužnijih dana u njenom životu.
Raznovrsna karijera i nasleđe
Pored toga što je bila spikerka koja je postala zaštitno lice najvažnijih vesti, Dušanka se oprobala i u glumi. U 1961. godini pojavila se u filmu “Ne diraj u sreću” zajedno sa Irenom Kolesar, Pavlom Vuisićem, i Slobodanom Perovićem. Međutim, njeno glumačko angažovanje nije bilo njeno glavno polje, jer je najpoznatija po svom radu na televiziji.
Iako je preminula 12. marta 2010. godine, Dušanka Kalanj ostavila je dubok trag u svetu novinarstva i televizije. Udruženje novinara Vojvodine ustanovilo je nagradu “Press vitez – Dušanka Kalanj”, koja se dodeljuje novinarkama, voditeljima i spikerima, kako bi se očuvalo sećanje na njen značaj i doprinos medijskoj industriji. Takođe, ovo priznanje nosi ime i Miće Orlovića, njenog kolege sa kojim je čitala prve vesti.
Zaključak
Dušanka Kalanj nije bila samo spikerka i voditeljka, već je postala simbol profesionalizma, odgovornosti i posvećenosti. Bez obzira na izazove koje je život donosio, ona je ostala dosledna svojoj misiji da bude poštovana i ozbiljna u svom poslu. Njen rad i doprinos ostavili su neizbrisiv trag na Televiziji Beograd i u srcima njenih gledalaca, a njeno nasleđe živi kroz nagradu koja nosi njeno ime.