Bogato okićeni starinski ringišpil počeo je sve brže da se vrti dok su zupčanici škripali, a dim sukljao iz starog dizel motora zaklanjajući komadić plavog letnjeg neba.
Melisa Berger se pridržavala za vrata drvenog vašarskog konjića i pogledavši preko ramena na Džeremija Rejmonda koji je sedeo pored nje i srećno se osmehnula. Visok, sa širokim ramenima pravog sportiste, snažne građe i guste, tamnosmeđe kose, nonšalantno je sedeo opkoračivši lakiranu figuru prugastog tigra. Njegove plave oči posmatrale su je sa ljubavlju i pomalo posednički.
Uzdahnula je ne mogavši da poveruje u toliku sreću. Sutra ujutro ona i Džeremi biće muž i žena! Kako je to bilo lepo. Činilo joj se da je čitav svet oko njih u prazničnom ruhu i da se svi raduju toj neizmernoj sreći.
Ringišpil se vrteo sve brže, a okolni predmeti i boje slili su se u nerazgovetno šarenilo.
-Melisa, pogledaj ovamo! – uzviknuo je Džeremi držeći u rukama maleni foto aparat.
Ona je okrenula glavu dok joj se zlatna kosa zatalasala uokvirujući lepo lice pravilnih crta i krupnih zelenih očiju sa braon tačkicama. Poklonila mu je osmeh, a on je škljocnuo kamerom i zadovoljno joj mahnuo.-Snimak je uspeo! – povikao je posle nekoliko trenutaka. – A sada da vidimo možeš li da dohvatiš bakarnu narukvicu!
Klimnula je glavom prihvativši izazov i pomno se zagledala u bakarnu narukvicu ukrašenu lepršavim trakama pastelnih boja. Bila je to nagrada za one koji su se vozili okačeni sa strane. Ispružila je ruku kako bi dohvatila narukvicu, ali nije uspela. Pritom se tako iskrivila da je gotovo skliznula sa leđa drvenog konjića na kome je sedela. Ipak, nekako je uspela da povrati ravnotežu, ali je krajičkom oka spazila da je Džeremi bio mnogo bolji, odnosno, da je uspeo da dohvati nagradu. Bilo joj je drago zbog toga i srećno se osmehnula kada je uhvatio narukvicu i podigao je uvis.
