Umor je savladao Arijanu i naveo je da zaspi pre nego što se njena mlađa sestra, Talija, vratila kući. Obično ju je čekala u dvorištu, na kućnom pragu, napeto zureći u tamu iz koje je očekivala da se pojavi.
I te noći je sela na prag i oslonila se na dovratak. Bila je više nego obično zabrinuta za Taliju, jer je prošlo vreme u koje je trebalo da se vrati kući. To, što je Talija kasnila, nije predstavljalo nikakvu novost.
Samo je Arijana osećala sve veću nemoć da se nosi sa sestrinom neodgovornošću, sa njenom bezobzirnošću. Iako nikada nije bila preterano poslušna, Talija je u proteklih nekoliko nedelja pokazivala sve veći otpor prema starijoj sestri.
Postala je bezobraznija, odbijala je da je sluša, izbegavalaje njeno društvo. Češće je ispoljavala njoj svojstvenu nervozu. Nije se ustručavala da pokaže nezadovoljstvo. Umela je da napravi scenu.Arijana je slutila da je neki događaj naveo Taliju da postane grublja i neozbiljnija, da se distancira od starije sestre, jedinog člana porodice. Svakodnevno je pokušavala da razgovara sa njom o razlozima zbog kojih se promenila, zbog kojih je svoju sestru
proglasila za neprijatelja. Ali, sve se završavalo svađom i Talijinim izlivima besa.
Maksimalno popustljiva, Arijana je izbegavala da postavlja uslove Taliji, da bude strožija prema njoj. Slutila je da bi to moglo da dovede do neželjenih posledica, do još većeg Talijinog udaljavanja.Zato je vodila računa o njoj na tihi način, prateći njeno ponašanje i pokušavajući da je nenametljivo usmerava na pravi put.
I čekala ju je, svake večeri, da se vrati iz sela, gde je radila u jednoj prodavnici. Sedela bi na pragu i osluškivala zvuke, duboko zabrinuta koliko za Talijinu, toliko i za svoju budućnost.Ali, te noći ju je umor savladao. Savladala ju je savršena tišina, koja je dozvoljavala da se čuje kako kaktusi u pustinji dišu. Jedna sova je ispuštala ritmične, uspavljujuće zvuke. U daljini su treperila svetla Filjahermose, grada koji je važio za administrativni centar tog dela Meksika.
