Šeron Braun je posle vožnje autobusom koja je trajala četiri časa stigla oko pođne u Somervil u istočnoj Kalifomiji. Bio je to miran gradić u kome se život odvijao bez stresa i nervoze, ljudi su bili ljubazni, a okolina predivna. Pre nekoliko godina se slučajno zatekla ovde i dopao joj se na prvi pogled. Kad je skupila dovoljno novca poželela je da kupi kuću za odmor u koju bi jednostavno pobegla kad se zasiti poslovnih obaveza i u kojoj bi mogla da se nesmetano bavi pisanjem pesama, Imala je dvadeset osam godina, završenu visoku muzičku školu na odseku za violinu, i mogla je kao mnoge njene kolege da postane koncertni muzičar. Sticajem okolnosti postala je član kantri benda „Veselibendžo” koji su, dok je još bila na akademiji, osnovali njeni prijatelji Bil, Džek, Kliven i Lorelaj. Šeron im se pridružila nakon diplomiranja, računajući da kad joj se ukaže druga prilika napusti bend. Ali ostala je već punih pet godina i nije imala nameru da napusti bend. Iako je volela svoj posao, povremeno je osećala potrebu da se usami i udalji od svih tih koncerata i putovanja. Dve nedelje ranije kontaktirala je agenciju Alberta Nortona u Somervilu i saznala da se na periferiji gradića prodaje stara kuća u dosta solidnom stanju, ali nije stigla da dođe ranije da je vidi.
