U današnjem članku donosim priču o jednoj od najsnažnijih ličnosti domaće kinematografije, Raheli Ferari, čije ime mnogi pamte po sjajnim filmskim i pozorišnim ulogama, ali malo ko zna kroz kakve je životne drame prošla.
- Iza njenog osmeha i harizme krila se duboka tuga i ogromna snaga, oblikovana tragičnim iskustvima koje je rat doneo.Rođena je kao Bela Marija Rozalija Rohel Frajnd 27. avgusta 1911. godine u Zemunu, u skromnoj jevrejskoj porodici. Njeno detinjstvo bilo je obeleženo siromaštvom, ali i bogatom maštom. Dok joj je nedostajalo materijalnih stvari, Bela je pronalazila utehu u stvaranju. Igrajući se sa mravima u dvorištu, u svojoj mašti pravila je svoje malo pozorište, najavu buduće karijere. Tokom života menjala je imena, a tek sedamdesetih godina uzela je umetničko ime koje je zauvek ostalo upamćeno – Rahela Ferari.
Drugi svetski rat predstavljao je najmračniji period njene egzistencije. Kao Jevrejka, našla se na meti progona i bila je primorana da se skriva po podrumima i tavanima, živeći u konstantnom strahu. Jedan događaj pred njen 30. rođendan ostavio je dubok trag u njenom životu. Dok se krila u Žarkovu pod imenom Ruža, na vrata njene kuće zakucao je Gestapo. Udarci i povici odzvanjali su kroz prostoriju, a strah koji je tada osetila bio je toliko jak da je prema sopstvenom svedočenju u samo nekoliko minuta potpuno osedela. Na taj dan dočekala je trideseti rođendan sa sedom kosom, što je bila vizuelna manifestacija njenog užasa i bola.
U trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno, spas joj je došao neočekivano. Komšinica Smiljka, jedina koja je znala njen pravi identitet, pojavila se na sceni i spasila je. Pred gestapovcima glasno je izjavila da je Bela primljena u pozorište u Pančevu, čime je kupila dragoceno vreme. Bela je tada odigrala najvažniju ulogu svog života – glumila je radost i sreću, grlila je agente i nudila im rakiju, kako bi prikrila strah. Zbunjenim gestapovcima nije palo na pamet da je legitimišu, što joj je omogućilo da preživi.
Nakon te dramatične noći, Bela je napustila Žarkovo i pronašla utočište na tavanu kod Cvetkove pijace, gde je ostatak rata provela u društvu glumice Kapitaline Erić. Uprkos svim nedaćama i gubicima, uspela je da preživi jedan od najmračnijih perioda u istoriji.
- Bela Rohel Frajnd bila je jedini član svoje porodice koji je preživeo rat, što dodatno oslikava težinu njene sudbine. Nakon oslobođenja vratila se na scenu i ostvarila zapaženu karijeru, postavši jedno od najvoljenijih imena jugoslovenskog glumišta. Njena snaga, hrabrost i harizma bili su vidljivi kroz čitav njen život i umetnički rad, koji je trajao sve do njene smrti 1994. godine u 83. godini.
Na osnovu njenih životnih iskustava nastala je i predstava pod nazivom „Rahelina kutija“, koja na sceni oslikava sudbinu žene čija je kosa osedela od straha, ali koja je uprkos svemu uspela da pobedi i preživi. Ova priča podseća nas na to koliko je ljudska snaga neuništiva i kako se kroz najteže trenutke može pronaći svetlo koje vodi ka opstanku i trijumfu.
Rahelina priča nije samo priča o glumici, već i o ženi koja je bila simbol hrabrosti, izdržljivosti i ljubavi prema životu uprkos svim izazovima koje joj je sudbina donela. Iako nije imala svoju decu, njena ostavština živi kroz umetnost i sećanja onih koji su je voleli i poštovali. U njenom životu isprepleteni su trenuci velikog gubitka i bola, ali i trenutci koji svedoče o nepokolebljivoj volji i snazi duha.
Ova priča nas podseća koliko je važno ne odustajati čak i onda kada se sve čini izgubljenim. Rahela Ferari ostaje večni primer kako se kroz bol i strah može pronaći snaga za nastavak i kako umetnost često može biti spas i utočište u najmračnijim trenucima. Njen život bio je ispunjen patnjom, ali i neugaslom ljubavlju prema pozorištu i glumi, što je na kraju i obeležilo njen put.
Tako, kroz sećanja i sećanja na Rahelu, čuvamo jednu dragocenu priču o ljudskoj izdržljivosti, hrabrosti i neizbrisivom tragu koji ostavljaju oni koji se ne predaju ni pred najvećim izazovima. Ova žena, koja je postala legenda domaćeg glumišta, pokazala je da iza svakog osmeha može da se krije duboka bol, ali i ogromna snaga koja inspiriše i podseća nas koliko je život dragocen i koliko je važno boriti se za njega.