Tedi Vajthol se čežnjivo zagledala kroz prozor svoje sobe. Jutro je bilo predivno. Vedro, plavo nebo i blistavo sunce. Duboko je udahnula prijatan miris vazduha. Stiglo je leto i umesto da mu se radovala, devojka je tužno pomislila kako će se za nekoliko dana studentski dom isprazniti jer se semestar završio i studenti su kao i svake godine odlazili svojim kućama da provedu raspust.
Tedi je brzim pogledom preletela preko velikih i starih univerzitetskih zgrada oko sebe. Izgledale su veoma romantično i kao da su poticale iz srednjeg veka. Uvek su je terale na sanjarenje. Ali, najlepše je bilo dvorište, obraslo travom, negovanim ovećem i gustim drvoredom. Koliko je samo ovo mesto lepše od Njujorka u kome će provesti letnji raspust, pomislila je.
Nije volela Njujork i nikako nije mogla da navikne na život u njemu. Bučne, prljave ulice, gust saobraćaj, ljudi otuđeni jedni od drugih koji su vodili brigu samo o sebi, malo zelenila, nedovoljno da ublaži ružnu sliku betona koji se pružao svugde gde bi oko pogledalo.
***
Devojke koje su se bavile istim poslom, ljubomorne jedna na drugu, teško su prihvatile Tedi i retko su se družile sa njom. Bila im je strana zbog svoje želje da se školuje i čudna što je odbijala zabave i provode sa mladićima koji su uvek trčali za lepim devojkama, a naročito manekenkama. Tedi se uvek držala po strani. Nikada- nije dozvolila sebi da učestvuje u njihovom ogovaranju ili bezbrižnom ćaskanju i smejanju. U pauzama, dok je čekala da izađe na modnu pistu, obično je čitala neku debelu knjigu ili učila nešto od zaostalog gradiva. Devojke suje ogovarale, smejale se iza njenih leđa i potajno je zvale „Svemirka“, jer su osećale da im je toliko strana kao da je sa druge planete.
