Ponovo je pogledao flajer: ţena koja radi na recepciji tog hotela ljubazno pozdravlja muškarca i lepu, negovanu ženu, koji se očigledno prijavljuju kao gosti hotela. Okruženje je odisalo bogatstvom u svakom detalju, pa ipak Alesandro na to nije obraćao pažnju.
Ali žena na slici potpuno ga je okupirala.
Što ju je duže posmatrao, u njemu je rastao sve jači predosećaj. Krv je brže strujala njegovim venama, a koţa na vratu poĉela je da ga pecka. To lice bilo mu je vrlo poznato.
Da li se ona nekada i njemu ovako smešila?
Njegova slutnja postajala je sve jasnija što je duţe posmatrao strankinjine crte lica. Tamna kosa upletena u dugu pletenicu naglašavala je ljupkost ne preterano upadljivog lica. Prćast nos, izrazito čulne usne i, za jednu brinetu, iznenadjujuće svetle oči.
Njena pojava nije izazivala preterano divljenje niti se moglo reći da je egzotična, ali je sigurno to da su se za njom okretali. Bilo je u njoj neĉeg ĉime je privlaĉila pažnju, neka harizma koja je sigurno plenila i fotografe.
Kažiprstom je na fotografiji pratio liniju duţ njene brade, zatim iznad obraza i zastao na punim usnama. I evo ga, ponovo. Ono neprijatno osećanje koje je oživljavalo neželjena sećanja. Sada to više nije bila samo strankinja.
Alesandrovi mišići se zategnuše jer su ga odjednom spopala različita osećanja. Meki dodir njenih usana na njegovim… I ukus zrelih višanja – neodoljivo uţivanje! Kao da je reč o fantomu, Alesandro je osećao dodir nevidljivih prstiju na svojoj koži. Čuo je i prigušeni ţenski uzdah. Ekstaza…
Grudi su mu se teško podizale i spuštale dok se borio sa svojim uzbuđenjem. To je postalo neizdržljivo! Ipak, instinktivno se suoĉio s istinom koju nije mogao ignorisati: poznavao je ovu ženu, držao ju je u zagrljaju, zapravo ju je voleo.
Nekakvo osećanje posesivnosti izvirilo je iz udaljenog kutka njegovog razuma. Izgubljen, Alesandro je posmatrao tu ţenu s drugog kraja sveta. Ako on nije bio u Mclburnu, da li je ona na nekom od svojih putovanja prošla Lombardijom?
