Bio je prelep julski dan u okrugu Marin, neposredno preko puta mosta Golden gejt u San Francisku, dok je Tanja Haris nešto čeprkala po kuhinji. Bila je tip koji voli savršen red. Kod nje je sve bilo čisto, stvari su se nalazile na svom mestu, a događaji bili pod kontrolom. Volela je da planira i stoga joj je retko kad manjkalo nečega i skoro nikad joj se nije dešavalo da nešto zaboravi. Uživala je u sasvim predvidivom životu. Bila je sitna, gipka, u odličnoj formi i delovala je mlade od četrdeset dve godine, koliko je imala. Njen suprug Piter imao je četrdeset šest. Bio je advokat, parničar, vrlo cenjen u uglednoj advokatskoj kancelariji u San Francisku i nije mu smetalo da učestvuje u radu Rosa, koji se nalazio sa druge strane mosta. Ros je bila prosperitetna, bezbedna i vrlo cenjena zajednica. Ovde su se preselili pre šesnaest godina jer je školski sistem bio izvanredan. Pričalo se da je Marin najlepši za život.
Tanja i Piter su imali troje dece. Džejson je imao osamnaest godina i krajem avgusta odlazio je na koledž Santa Barbara. Upisao je Univerzitet u Kaliforniji i mada je on jedva čekao da ode, Tanja je znala da će joj strahovito nedostajati. Imali su i dve ćerke bliznakinje, Megan i Moli, koje su nedavno napunile sedamnaest godina.
Tanja je uživala u svakom trenutku proteklih sedamnaest godina koje je u potpunosti posvetila svojoj deci.
To joj je savršeno odgovaralo. Svoju ulogu majke nikada nije smatrala dosadnom niti joj je ikada predstavljala teret. Za razliku od mnogih majki koje su se neprestano žalile kako nikada nemaju vremena za sebe, Tanja je volela da provodi vreme sa svojom decom, da ih vozi i dovozi, vodi na treninge ili na kolače; čak je nekoliko godina bila i predsednik Saveta roditelja škole. Ponosila se svim uspesima svoje dece
