Danas vernici Srpske pravoslavne crkve proslavljaju praznik posvećen sedmorici svetitelja, poznatim kao braća Makaveji. Ovaj dan se u crkvenom kalendaru posebno poštuje jer sećanje na njih nosi snažnu poruku o vernosti veri i spremnosti na žrtvu.
Makaveji su starozavetni mučenici iz 2. veka pre nove ere. Njihova imena – Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel – zabeležena su u Svetom pismu i ostala su trajni simbol istrajnosti u poštovanju Božijeg zakona. Pored njih, posebno se pamti i njihova majka Solomona, kao i učitelj Eleazar, koji su zajedno sa braćom podneli strašna iskušenja i smrt u ime svoje vere.
- Njihova tragedija odigrala se 166. godine pre nove ere, u vreme vladavine seleukidskog imperatora Antioha IV Epifana. On je u Jerusalimu pokušao da nametne paganske običaje, suprotne jevrejskoj veri i tradiciji. Epifan je otišao toliko daleko da je u samom Jerusalimskom hramu postavio kip grčkog boga Zevsa, prisiljavajući Jevreje da mu se klanjaju. Ovaj čin bio je duboko uvredljiv za verne sledbenike Mojsijevog zakona, koji su verovali u jednog Boga i odbacivali svako obožavanje idola.
Sveštenik Eleazar bio je prvi koji je otvoreno odbio da se povinuje carevoj naredbi. Njegova nepokolebljivost koštala ga je života, a način na koji je stradao bio je mučan i brutalan. Njegov primer postao je putokaz sedmorici braće i njihovoj majci Solomoni – i oni su, jedan po jedan, birali smrt umesto izdaje svoje vere. Uprkos obećanjima, pretnjama i patnjama, nisu pristali da se odreknu zakona svojih otaca. Njihova postojanost vekovima je ostala uzor kako vernicima tako i onima koji se bore za očuvanje svojih uverenja.
Mošti ovih svetih mučenika danas se čuvaju daleko od mesta njihovog stradanja – u bazilici Svetog Andreja u Kelnu, u Nemačkoj. Vernici iz raznih krajeva sveta dolaze tamo da im odaju poštovanje, verujući u njihovu duhovnu snagu i zagovor.
Iako se u narodnim običajima današnji praznik ne vezuje za veliki broj specifičnih rituala, postoje određena verovanja. Posebno se ističe poštovanje prema bosiljku, biljci koja se u našem narodu smatra božijom biljkom. Smatra se da bosiljak ima posebnu moć da štiti dom i donosi blagostanje onima koji ga čuvaju i koriste. Prema predanju, na današnji dan dobro je dodati bosiljak u kuvana jela ili ga koristiti za inhalaciju, jer se veruje da njegova mirisna para pročišćava i telo i duh.
- Ukoliko neko već nema zasađen bosiljak, smatra se da je upravo ovaj dan povoljan za sadnju. Postavljanje saksije ili busena bosiljka u dvorište, na prozor ili terasu donosi, prema narodnom verovanju, mir i zaštitu domu. Ova praksa spaja duhovnu simboliku i praktičnu upotrebu biljke, jer bosiljak, pored svog značaja u verskim običajima, ima i ljekovita svojstva.
Praznik braće Makaveja podseća na večnu borbu između prinude i slobodne volje, između pokoravanja nepravednim zakonima i očuvanja vlastitih uverenja. Njihova priča, iako potiče iz davnih vremena, ostaje izuzetno savremena – govori o hrabrosti pojedinaca koji se ne boje da ustanu protiv moćnih i da istraju u onome što smatraju ispravnim.
Ono što ovu priču čini još snažnijom jeste prisustvo njihove majke Solomone. Gledajući kako joj sinove jednog po jednog vode na smrt, ona ih je hrabrila da ostanu verni Bogu i da ne pristanu na idolopoklonstvo. Njena nepokolebljivost i snaga volje postale su uzor mnogim majkama kroz vekove, simbol majčinske ljubavi koja nadilazi strah od gubitka.
Danas se, u crkvenim hramovima, tokom liturgije, čitaju odlomci iz Knjige o Makavejima, koji podsećaju vernike na njihovu žrtvu. Vernici pale sveće za duhovni mir ovih mučenika, moleći se i za sopstvenu snagu da istraju u iskušenjima života.
Ovaj praznik, iako nema raskošne narodne običaje kao neki drugi datumi u godini, nosi duboku poruku – da je vera snaga koja može nadjačati strah, da je hrabrost osobina koja preživljava vekove, i da je odanosť sopstvenim principima vrednost koju vredi čuvati, čak i po cenu života.
Sećanje na braću Makaveje i danas inspiriše ljude da ne zaborave svoje korene, da ostanu postojani u veri i tradiciji, i da u svakodnevnim izazovima pronađu način da, poput njih, izaberu ono što je ispravno, a ne ono što je lako