Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Antoniju Velikom, svetitelju čiji je život i podvig duboko utkan u istoriju hrišćanskog monaštva. Prepodobni Antonije Veliki, poznat kao osnivač pustinjačkog monaštva, živeo je od sredine 3. do sredine 4. veka, a njegovu posvećenost monaškom životu i borbu sa iskušenjima pamtimo i danas.
Rođen 251. godine u selu Komi, nedaleko od Herakleopolja u Gornjem Egiptu, u porodici bogatih roditelja, Antonije je već od mladosti bio predodređen za bogat život, no sudbina je imala druge planove. Nakon što su mu roditelji preminuli kada je imao samo 18 godina, nasledio je celo porodično imanje, ali je sve to razdelio sirotinji, dok je svoju sestru smestio u zavod sa hrišćanskim devicama. Tada je odlučio da napusti svet i ode u pustinju, gde je proveo narednih osamdeset godina svog života. Ovaj podvig učinio ga je jednim od najznačajnijih svetitelja u istoriji hrišćanskog monaštva, jer je smatrao da je napuštanjem sveta, u tišini i samoći, moguće dostići duhovnu uzvišenost.
Početak njegovog pustinjačkog života bio je veoma težak. Prvih godina je živeo u jednoj grobnici, gde je, osim što je molio i meditirao, bavio se drvodeljstvom, radeći rukotvorine koje su mu pomagale da preživi. U isto vreme, stalno se borio sa svojim unutrašnjim demonima, koji su ga neprestano iskušavali. Prvo su ga mučile misli o beskorisnosti njegovog napuštanja sveta i bogatstva, a zatim su ga grizle savesti zbog nezbrinute sestre koja nije imala nikakvu podršku. Svake noći mučila ga je i telesna pohota, koja je bila toliko jaka da ju je jedva mogao kontrolisati. Međutim, Antonije je pronašao snagu da se odupre tim iskušenjima kroz post, molitvu i telesno iznurivanje.
Njegova borba protiv đavola postala je legenda. Prema crkvenom predanju, đavo mu se jednom pojavio u liku malog crnog dečaka i ponizno rekao: “Pobedio si me”. Đavo je pokušao da Antonija navede da veruje kako je sam, svojim trudom, pobedio zle sile, želeći da mu ulije gordost i ponos. Međutim, Antonije je, kao pravi podvižnik, odmah prepoznao đavolsku prevaru. Upitao je: “Ko si ti?” a đavo mu je odgovorio da je duh bluda, koji je mnoge zaveo, ali da je samo Antonije uspeo da ga pobedi. Sveti Antonije je tada odvratio: “Bog je dopustio da mi se javiš crn – radi obelodanjenja tame tvojih zlomisli, a kao dečak – radi izobličenja tvoje nemoći. Zbog toga si i dostojan svakog prezira.” Nakon ove duhovne pobede, đavo je otišao i nikada se više nije vratio.
- Iskušenja koja je Prepodobni Antonije Veliki doživeo i njegova duhovna borba sa zlim silama inspirisali su mnoge umetnike tokom vekova, a posebno hrišćanske slikare. Njegovo iskušenje, u kojem se bori sa demonima, često je predstavljano u umetnosti, a ta tema se smatra jednom od najpoznatijih u hrišćanskoj iconografiji. Danas, ta iskušenja služe kao metafora za svakodnevna duhovna iskušenja vernika koji teže da žive prema hrišćanskom idealu, uvereni da, uz molitvu i post, mogu pobediti sve nevolje.
Za verne pravoslavne hrišćane, danas je dan kada se upućuju molitve za zdravlje, kako bi se zamolilo Boga za pomoć i blagostanje. U skladu sa tim, običaj nalaže da se izgovori posebna molitva za duhovnu zaštitu i zdravlje:
Tropar (glas 4): „Prirodom si podražavo revnitelja Iliju, sledovao si stazama Jovana Krstitelja, oče Antonije, pustinjski si bio žitelj i vaseljenu si utvrdio tvojim molitvama: Zato moli Hrista Boga da spase duše naše.“
Ovaj dan posvećen Prepodobnom Antoniju Velikom podseća sve vernike na važnost duhovne borbe i odricanja, na snagu koju pruža vera i na ulogu koju monaštvo ima u životu svakog hrišćanina.