Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 3. oktobra obeležavaju praznik posvećen svetom Jevstatiju, poznatom i kao Evstatije, koga smatraju zaštitnikom lovaca, šuma i prirode.
Njegova životna priča ostavila je dubok trag u hrišćanskoj tradiciji, jer prikazuje put od rimskog vojskovođe do svetitelja i mučenika.U mladosti se zvao Plakida i živeo je u Rimu, između 70. i 120. godine posle Hristovog rođenja. Bio je cenjen vojskovođa i veliki lovac u vreme careva Tita i Trajana. Legenda pripoveda da je, tokom jednog lova na Veliki petak, ugledao jelena među čijim rogovima se ukazao svetli krst. Tada je čuo glas Božiji koji ga je pozvao da poveruje u Hrista i da se krsti. Duboko dirnut tim prizorom, Plakida je otišao do hrišćanskog sveštenika, primio krštenje sa svojom ženom i dvojicom sinova, i tada dobio ime Jevstatije.
- Nakon krštenja, vratio se na mesto gde je ugledao jelena i zahvalio Bogu što ga je uputio pravim putem. Međutim, ubrzo je čuo proročki glas koji mu je najavio da ga čeka veliko stradanje. Da bi zaštitio svoju porodicu, potajno je napustio Rim i preselio se u Egipat, gde je u skrovitosti i pod drugim imenom proveo petnaest godina.
Kada su varvarska plemena napala Rimsko carstvo, carevi izaslanici su krenuli da pronađu slavnog vojskovođu. Uz Božiju pomoć, pronašli su ga i doveli nazad u Rim. U međuvremenu je car Trajan preminuo, a presto je nasledio Hadrijan. Novi vladar je tražio od Jevstatija da prinese žrtvu rimskim bogovima. Kada je Jevstatije hrabro izjavio da je hrišćanin i da ne može da se odrekne svoje vere, car ga je osudio na strašne muke. Pred bacanjem pred zveri, one mu nisu naudile, pa je Hadrijan naredio da se zajedno sa ženom i sinovima baci u užareni metalni bik. Posle tri dana, njihova tela su izvađena nepovređena, a potom su sahranjeni. Tako je Jevstatije postao velikomučenik.
Još u trećem veku hrišćanski lovci počeli su da ga slave kao svog zaštitnika. Praznik je opstao kroz vekove i obeležava se do današnjih dana, posebno među ljudima koji se bave lovom i poštovanjem prirode.
Njegova životna priča nosi i pouke o veri, strpljenju i nadi. Jedna od poznatih epizoda govori o trenutku kada je Jevstatije doživeo strašnu tragediju. Dok je prenosio sinove preko reke, na jednoj obali mu je sina odneo lav, a na drugoj vuk. Čovek slabije vere bi u takvom času očajanja posegnuo za samoubistvom, ali Jevstatije je odoleo toj misli. Verujući u Božiju volju, preživeo je narednih petnaest godina kao najamni radnik, a na kraju je doživeo da se ponovo sretne sa svojom decom.
- U hrišćanskom učenju samoubistvo se smatra teškim grehom, jer je to prkos Duhu Svetome koji daje život. Ističe se da za razliku od ubistva, gde je moguća pokajnička molitva, samoubistvo ne ostavlja prostor za pokajanje. Upravo zato primer svetog Jevstatija pokazuje kako vera i istrajnost mogu da nadvladaju najteže trenutke i iskušenja.
Veruje se da molitve upućene ovoga dana mogu doneti mir, sreću i zaštitu od nesreće. Vernici u crkvama pale sveće i mole se svetitelju da im podari snagu i sreću u životu. Posebno se ističe običaj da se na ovaj praznik prošeta kroz šume, livade ili parkove, jer se veruje da će to doneti dobru i “lovačku” sreću, kao i povezanost sa prirodom.
Praznik svetog Jevstatija nosi poruku o čvrstini vere i spremnosti na žrtvu za istinu. On je primer čoveka koji je imao sve u ovom svetu – ugled, moć i bogatstvo – ali se nije uplašio da sve izgubi zarad Hrista. Njegova hrabrost i istrajnost učinili su ga ne samo zaštitnikom lovaca, već i simbolom hrišćanske postojanosti i duhovne snage.
Danas se vernici okupljaju da se sete njegovog života, moleći se da im njegova postojanost posluži kao nadahnuće u sopstvenim iskušenjima. Sveti Jevstatije ostaje svetionik nade i vere, pokazatelj da istinska sreća ne dolazi iz prolaznih uživanja, već iz neprolazne duhovne istine. Njegov praznik podseća da i u trenucima tame, vera može obasjati put i podići čoveka ka svetlosti