Srpska pravoslavna crkva svake godine 4. septembra obeležava praznik posvećen Svetom mučeniku Agatoniku, svetitelju i hrišćanskom mučeniku iz 4. veka. U narodu je ovaj dan poznat i kao Arlijevdan, a vekovima je imao posebno mesto u duhovnom i običajnom životu vernika.
Sveti Agatonik je živeo u Nikomediji, u vreme kada je hrišćanstvo još uvek bilo progonjeno i kada su mnogi ljudi na tom prostoru i dalje ispovedali paganske običaje. Uprkos opasnostima, on je otvoreno propovedao Jevanđelje i širio hrišćansku veru među Grcima. Njegova hrabrost i istrajnost da ostane dosledan veri u Hrista bila je prepoznata, ali i osuđena od strane tadašnje vlasti.
- U vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, u Nikomediji je uhapšen Sveti Zotik zajedno sa svojim učenicima. Njihova stradanja bila su strašna – učenike su razapeli na krstove, a Zotik je doveden u grad, gde je vlast nastavila svoj krvavi pohod. Tada je uhapšen i Sveti Agatonik, zajedno sa mnogim hrišćanima koji su se našli na meti progona. Među njima su bili i Prinkips, Teoprepije, Akindin, Severijan, Zenon, kao i mnogi drugi.
Svi oni su sprovedeni ka Vizantiji, a put stradanja bio je ispunjen patnjom. Tokom tog puta, neki od uhapšenih su preminuli – među njima i Sveti Zotik, Teoprepije i Akindin. Sveti Severijan je pogubljen u blizini Halkidona, dok su Agatonik i ostali dovedeni do grada Silimvrija u Trakiji. Tamo su, pred samim carem Maksimijanom, nakon teških mučenja, svi posečeni mačem i okončali svoj život kao mučenici vere. Njihovo stradanje postalo je simbol nepokolebljive vere i žrtve u ime hrišćanstva.
Kasnije je u Carigradu podignut hram posvećen Svetom Agatoniku, što pokazuje koliko je njegovo svedočenje vere bilo značajno i ostalo duboko urezano u crkvenom pamćenju.
U narodnom predanju, dan Svetog Agatonika zauzima posebno mesto jer se vezuje za period koji se naziva Međudnevnica – vreme između Male i Velike Gospojine. To je doba godine koje se oduvek smatralo pogodnim za narodne sabore i vašare. Zbog toga su u mnogim delovima Srbije baš na ovaj dan organizovani veliki skupovi, trgovina i narodni običaji.
Verovalo se da je na Arlijevdan posebno dobro kupovati. Ljudi su smatrali da svaka stvar kupljena tog dana donosi napredak kući i porodici. Nekada su čak i najveće kupovine, poput kupovine stoke, zemljišta ili važnih predmeta za domaćinstvo, obavljane upravo tada. Vašari su bili i prilika da se ljudi okupe, obnove stara prijateljstva i da se u zajedništvu dočeka predstojeća jesen i zima. Smatralo se da oni koji na ovaj dan ne obnove mir i prijateljstvo rizikuju da ih tokom godine prate nesreća i nesloga.
Ovaj praznik, osim što ima crkveno i istorijsko značenje, duboko je povezan sa narodnim verovanjima. Ljudi su ga smatrali prilikom da se osigura blagostanje i mir u kući, kao i zdravlje i sreća porodice. Paljenje sveća, odlazak u crkvu i molitve bile su nerazdvojni deo obeležavanja, a običaji vezani za trgovinu i susrete dodatno su ga činili živopisnim.
- Zanimljiv je i podatak da je Arlijevdan bio krsna slava velikog srpskog pesnika Jovana Dučića. Njegovi potomci u Trebinju i okolini i danas obeležavaju ovaj praznik, čuvajući tako uspomenu na svog pretka i veru u zaštitu Svetog Agatonika.
U životu i delu Svetog Agatonika ogleda se snaga prvih hrišćana, njihova nepokolebljiva vera i spremnost da polože život za Hrista. Njegova priča svedoči o hrabrosti i istrajnosti u vremenu kada je ispovedanje hrišćanstva značilo rizik po život. Istovremeno, praznik koji je nastao u njegovu čast pokazuje kako su crkvena sećanja vekovima bila isprepletena sa narodnim običajima, čineći neraskidivu vezu između duhovnog i svakodnevnog života.
Na današnji dan, obeležavanje Svetog mučenika Agatonika nije samo podsećanje na mučeništvo, već i prilika da se ljudi okupe, osnaže u veri, obnove međusobne odnose i uđu u predstojeću jesen i zimu u miru i slozi. Tako Arlijevdan ostaje spoj crkvene tradicije i narodnog običaja, čuvajući uspomenu na svetitelja koji je verom i žrtvom ostavio neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva.