Danaj je veliki praznik posvećen svetom Prokopiju.Vjeruje se da ovaj svetac donosi blagodati ali kazne za one koji ne poštuju.U nastavku člnka pročitajte više za ovaj praznik.
Sveti velikomučenik Prokopije bio je hrišćanski svetitelj iz 4. veka, rodom iz Jerusalima. Njegovo ime po rođenju bilo je Neanije, a mladost je proveo u službi rimskog cara Dioklecijana, kao vojvoda i visok činovnik. Međutim, jedan susret sa Hristom iz korena je promenio tok njegovog života i učinio ga jednim od najpoštovanijih mučenika hrišćanske tradicije.
- Prema predanju, u vreme kada je hrišćanstvo bilo progonjeno, car Dioklecijan je poslao Neanija sa vojskom u Aleksandriju da se obračuna sa hrišćanima i uguši njihovu veru. Na tom putu, dogodilo mu se nešto slično događaju kroz koji je prošao Savao, kasnije poznat kao apostol Pavle. Zemljotres je potresao tlo, a tada je Neanije čuo glas Božji koji ga je upitao: „Neanije, kuda ideš i na koga ustaješ?“ U svom strahu i zbunjenosti, Neanije je upitao: „Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te prepoznam.“ U tom trenutku mu se u vazduhu ukazao presvetao krst, blistav kao kristal, dok je glas odgovorio: „Ja sam Isus, raspeti Sin Božji. Ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje i mir moj biće s tobom.“
Ovaj dubok i mističan susret potpuno je preokrenuo Neanijev pogled na život. Umesto da izvrši naređenje i proganja hrišćane, odlučio je da se okrene protiv Agarjana, koji su tada napadali Jerusalim. Nakon pobede u toj bici, Neanije je ušao u Jerusalim i majci otkrio da je postao hrišćanin. Kada je izveden pred sud, simbolično je skinuo svoj vojvodski pojas i mač, položivši ih pred sudiju kao znak da od tada služi samo Hristu, pravom Caru.
Usledilo je strašno mučenje. Neanije je bačen u tamnicu, gde mu se opet ukazao Gospod Isus Hristos, koji ga je u tamnici krstio i nadenuo mu novo ime – Prokopije, što znači onaj koji napreduje. Taj trenutak bio je simbol njegovog novog rođenja u veri i otpočinjanja duhovnog puta ispunjenog hrabrošću i istrajnošću.
Dok je boravio u tamnici, do prozora su mu došle 12 žena, koje su mu rekle: „I mi smo sluškinje Hristove.“ Kada je vlast saznala za njihovu veru, bacile su ih u istu tamnicu. Tamo ih je Sveti Prokopije učio o veri, hrabrio i pripremao za mučeništvo. Ove žene, zajedno sa Prokopijevom majkom koja je gledajući njihovu hrabrost takođe poverovala u Hrista, na kraju su podnele strašna mučenja i položile život za veru.
Kada je došao trenutak Prokopijevog pogubljenja, on je uzdignutih ruku prema istoku izgovorio molitvu u kojoj je tražio od Boga da blagoslovi sve bedne, nevoljne, sirote i udovice, ali i da zaštiti Svetu Crkvu, da uzraste, ojača i opstane kroz vekove. Glas s neba javio mu je da su njegove molitve uslišane. Sa tim saznanjem, Prokopije je spokojno položio glavu pod mač i otišao Gospodu u večnu radost. Njegovo stradanje dogodilo se 8. jula 303. godine u Kesariji Palestinskoj, a crkva ga slavi kao velikomučenika i svetitelja.
Molitva Svetom Prokopiju često se izgovara u teškim trenucima, kao i kada se traži zaštita porodice i snaga u veri. Vernici ga mole za blagodat, telesno i duhovno zdravlje, kao i za mir u nemirnim vremenima. Njegov život i mučeništvo predstavljaju primer hrabrosti, odanosti Bogu i vere koja se ne gasi ni pred najvećim iskušenjima.