Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas se sećaju i obeležavaju uspomenu na prepodobnog Doroteja, velikog podvižnika i pustinjaka koji je živeo u vreme kada je hrišćanstvo još uvek bilo u svom ranom razvoju, a vera i asketski život bili temelj duhovnog usavršavanja.
Njegov život, posvećen Bogu i bližnjima, ostao je primer kako strpljenje, molitva i požrtvovanje mogu čoveka približiti duhovnoj čistoti i svetosti.Prepodobni Dorotej poticao je iz Tivaide, oblasti u Egiptu koja je poznata kao kolevka mnogih pustinjaka i monaha. U to vreme, pustinje oko Aleksandrije i drugih gradova bile su ispunjene onima koji su želeli da se povuku iz svakodnevnog života i da se posvete molitvi, tišini i radu. Dorotej je svoje dane provodio u Kelijama Pustinjačkim, mestu u blizini Aleksandrije, gde su mnogi tražili mir i usavršavanje kroz podvig i odricanje od svetovnog.
- Njegov učenik i kasniji episkop, prepodobni Paladije Jelenopoljski, ostavio je dragoceno svedočanstvo o životu svog učitelja u delu poznatom kao „Lavsaik“. On piše da je starac Dorotej čak šezdeset godina proveo u jednoj pešteri, vodeći život pun samoodricanja i neverovatne istrajnosti. To nije bio običan život pustinjaka, već neprestana služba Bogu i ljudima, praćena tihim, ali dubokim radom na sopstvenom spasenju.
Tokom tih dugih godina u pustinji, Dorotej je pokazivao nesvakidašnju snagu volje. Po najvećim vrućinama, dok je sunce pržilo nemilosrdno, on je sakupljao kamenje i zidao kelije, male nastambe za druge pustinjake. Ono što je izgradio, nije zadržavao za sebe, već je davao onima koji nisu imali snage ili mogućnosti da sebi sagrade boravište. Time je pokazao nesebičnost i istinsku hrišćansku ljubav. Njegova dela nisu bila samo molitva i tišina, već i konkretna pomoć bližnjima, što je ostalo kao pouka za pokolenja.
Što se hrane tiče, bio je izuzetno uzdržljiv. Jeo je tek malo suvog hleba, povremeno pregršt zeleni i pio je malu količinu vode. Takva jednostavnost nije bila samo način ishrane, već izraz dubokog podviga i svesnog odricanja od svega što je suvišno. Paladije beleži da ga nikada nije video da se odmara kao običan čovek. Nikada nije ispružio noge da legne, već je noći provodio sedeći i radeći. Njegov rad se sastojao u pletenju korpi od palmovog pruća, čime je zarađivao tek onoliko koliko mu je bilo potrebno za preživljavanje.
Ovakav životni put pokazuje duboku posvećenost, a njegov primer svedoči o tome koliko je vera bila temelj snage i istrajnosti. Prepodobni Dorotej se upokojio krajem IV veka, ostavljajući iza sebe priču koja je vekovima služila kao nadahnuće mnogima.
- Njegovo sećanje nije samo podsetnik na jednog čoveka, već i na hrišćanske vrline: post, milosrđe i pomaganje drugima. Tradicija i običaji vezani za njegov dan nose duboku poruku. Naime, u besedama koje se čitaju na ovaj dan naglašava se značaj posta, posebno onog u sredu i petak. Post nije samo odricanje od hrane, već duhovna vežba i poslušnost Crkvi. Uči se da čovek ne treba nikada da naruši taj post, a ako se to ipak dogodi, savetuje se iskrena molitva Bogu i pokajanje.
Ali pouke ne staju na tome. Dorotejev život i reči Svetih otaca podsećaju nas i na važnost da nikada ne zaboravimo dobročinstvo. „Ne odreci dobra onome kome je potrebno kada možeš učiniti“, glasi savet. Bog, koji daje čoveku sve što mu je potrebno, očekuje da i mi podelimo ono što imamo sa onima koje nam pošalje na put. Ako nam se desi da siromah pruži ruku i zatraži pomoć, ne smemo mu uskratiti. Jer ako pokažemo nemilost, ona će nas tištiti i peći savest dok ne shvatimo grešku i ne promenimo svoje srce.
Na ovaj način, obeležavanje prepodobnog Doroteja nije samo istorijsko sećanje, već i duhovna lekcija za sve verne. On nas podseća da prava vera nije u rečima, već u delima. U njegovom tihom radu, skromnoj ishrani, neprekidnoj molitvi i brizi za druge krije se model života koji svako može slediti – možda ne u tolikom stepenu, ali svakako u nameri da budemo bolji, strpljiviji i spremniji na pomoć bližnjem.
Zbog toga se i danas, vekovima nakon njegovog upokojenja, vernici obraćaju njegovom imenu s poštovanjem. U vremenu kada su iskušenja velika i kada je teško ostati dosledan, primer prepodobnog Doroteja pokazuje da je put svetosti moguć kroz skromnost, rad i ljubav prema drugome.