Zovem se Ema i nedavno sam po prvi put postala majka. Moj muž i ja bili smo presrećni kada smo dočekali našeg sina na svet. Nakon mnogo razmišljanja i ljubavi, dali smo mu ime Mateo — ime koje oboje obožavamo i koje smo izabrali zajedno, još pre njegovog rođenja.
Ali ono što je trebalo da bude radosno vreme brzo se pretvorilo u stres zbog moje sestre, Rejčel.
Rejčel je imala ćerku, Grejs, koja je preminula pre nekoliko godina. Bio je to ogroman gubitak za sve nas, i trudili smo se da budemo obazrivi prema njenoj tuzi. Međutim, Rejčel je oduvek sanjala da ima još jedno dete i da mu da ime Mateo — kako ga je zvala, „ime njenog dečaka iz snova“.
Nisam to znala kada sam sinu dala to ime.
Kada je Rejčel saznala kako se zove, bila je besna. Tvrdila je da sam joj „ukrala“ ime, iako mi nikada nije rekla da joj je toliko važno. Zahtevala je da promenim ime svom sinu iz poštovanja prema njenoj tuzi i njenim budućim nadama. Rekla je da sam time uništila ime koje je želela da da sinu kog možda jednog dana bude imala.
Bila sam šokirana. Pokušala sam da objasnim da nismo imali lošu nameru i da smo jednostavno voleli to ime. Ali Rejčel nije želela da sluša.
Uključila je i naše roditelje u celu situaciju, i iznenađujuće, oni su stali na njenu stranu. Rekli su da treba da promenim ime kako ne bih „izazivala još više bola“ za Rejčel. Osetila sam se potpuno izdano.
A onda je Rejčel prešla granicu.
Rekla mi je: „Ako mu do sutra ne promeniš ime, prekidam svaki kontakt. Više me nećeš videti, i Mateo me neće upoznati. Nikada ga neću prihvatiti s tim imenom. Biraš ime umesto svoje sestre.“
Bila sam zatečena. Tražila je od mene da izbrišem identitet mog novorođenog deteta zbog zamišljenog budućeg sina kog možda nikada neće imati. I sada je pretila da će nestati iz naših života ako ne popustim.
Nisam popustila.
Rekla sam joj blago, ali odlučno, da se moj sin zove Mateo i da će to ime zadržati. Nisam želela da postavim presedan da emocionalna ucena funkcioniše, pogotovo kada je u pitanju moje dete. Moj muž me je u tome potpuno podržao.
Rejčel od tada ne razgovara sa mnom. Roditelji mi povremeno još spomenu da bih mogla da napravim kompromis — možda da ga zovemo po srednjem imenu. Ali neću.
Tužna sam što je došlo do ovoga, ali Mateo je posebna osoba i zaslužuje ime koje je izabrano s ljubavlju, a ne pod pritiskom ili krivicom.
Da li sam postupila ispravno?
izvor: brightside.me
The post “Dala sam svom novorođenom sinu ime Mateo — činilo se savršeno u trenutku kada sam ga uzela u naručje…” appeared first on Zdravlje priroda.