Teorija jezika ljubavi nam omogućava da razumemo na koji način primamo i pokazujemo privrženost – u teoriji. U praksi, stvari su obično mnogo komplikovanije. Verovatno zato što smo na polju jezika ljubavi svi poliglote. Niko nema samo jedan jezik ljubavi koji razume i svako je u stanju da se izražava na svim jezicima ljubavi.
„Kvaka 22“ koju teorija jezika ljubavi prikriva je u tome što nudi privid naučne objektivnosti i mogućnosti orijentacije. Ali zapravo je samo još jedan način da se govori o konceptima veze koji su podjednako subjektivni i promenljivi i nadilaze sve „olakšavajuće“ okvire.
Čak i kada se uskladite sa partnerom i ugovorite jezik ljubavi kojim se oboje služite, nijanse mogu dovesti do nesporazuma. Dijalekti i naglasci mogu uneti zabunu i izrečene pojmove možete tumačiti različito. I pitati se kako je moguće da promašujete suštinu.
Kako teorija jezika ljubavi komplikuje stvari
Teorija jezika ljubavi se u savremenom dejting svetu shvata kao još jedna pouzdana mera kompatibilnosti. Kao, recimo, horoskopski znaci, ili Majers-Brigsova tipologija ličnosti. Malo popularna psihologija, malo više marketing. Ako je i vama to bilo čudno, možda ste naišli na TikTok komentare, koji razotkrivaju poreklo ove teorije. Ispada da je ovaj koncept stvorio pastor kako bi podstakao žene da se pokore svojim muževima.
@dw.stories Social media has been all over the 5 main love languages and how they’re supposed to lead to greater satisfaction within our relationships. But scientific research has actually debunked most of it. The author behind the theory, Gary Chapman, is a pastor known for having allegedly h0m0phobic views, and does not hold any degrees in psychology or medicine. First published in 1995, his book solely addresses white, heter0s€xual married Christian couples. Some doctors and therapists say Chapman’s theories could even lead to h@rmful behaviors and might encourage people to stay in difficult or abûsíve relationships. #lovelanguage #5lovelanguages #relationships ♬ original sound – The World Unpacked
Naravno, ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer možda jezici ljubavi nisu hrišćanska propaganda. A čak i ako jesu, možda ima istine u tome.
Pet osnovnih jezika ljubavi kategorišu se kao reči potvrde, kvalitetno vreme, primanje poklona, činovi služenja i fizički dodir. Iako su ovi jezički koncepti sami po sebi problematični, počnimo sa nekim pozadinskim informacijama. Pre svega, jezici ljubavi nisu, kako mnogi veruju, rezultat neke sociološke ili psihološke studije. Oni su zaista zamisao baptističkog sveštenika dr Garyja Chapmana. On je „doktor“ ne zato što je psihijatar ili doktor psihologije, već zato što ima doktorat iz obrazovanja odraslih sa Jugozapadnog baptističkog teološkog seminara. Prema veb stranici škole, ovaj stepen izgleda prvenstveno usmeren ka pripremi za hrišćansku službu. Istina, u svojoj ulozi sveštenika, Chapman je savetovao parove koji imaju bračne probleme, ali on primetno nema stvarnu terapeutsku ili istraživačku pozadinu. Ovo savetovanje ga je inspirisalo da napiše knjigu „Pet jezika ljubavi“, koju je 1992. godine objavio hrišćanski izdavač Moody Publishers pod oznakom „Hrišćanska književnost“.
O čemu govori Chapmanova knjiga
Kritički osvrt na ovo štivo ističe da stavovi dr Chapmana o bračnim teškoćama liče na ideologiju tipa „muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere“ koja je prikladnija za 60-te nego za 90-te. Ipak, on identifikuje centralni problem komunikacije u mnogim vezama, uz dodatno priznanje kako različita iskustva iz detinjstva i života mogu dovesti do razlika u stilu komunikacije. Takođe tvrdi da se istine ovih makro zapažanja mogu rešiti učenjem jednog jednostavnog trika – pet jezika ljubavi – i tako počinje pojednostavljeno putovanje u srce idealnog heteroseksualnog hrišćanskog braka.
Knjiga je sva u tom duhu: niz osnovnih, ali generalno tačnih zapažanja o vezama, praćenih delimičnim, ali neutemeljenim savetima koji se odnose na veoma uske okvire jezika ljubavi. Mnogo toga zvuči kao najosnovniji savet u vezi sa apsolutnim minimumom smernica za ljudsku interakciju, tipa „važno je komunicirati“ i „ne posežite za nasiljem“. Pošto se čini da su mnogi, uglavnom heteroseksualni muškarci, prilično odmakli u životu bez tih osnova, autoru se teško možete zameriti što ih ističe. Isto tako, moramo mu odati priznanje za njegov koncept održavanja punog „rezervoara ljubavi“ proaktivnim osiguravanjem da se voljena osoba oseća voljeno priznajući njene potrebe.
Iako se mnogi Čepmenovi saveti čine bolno osnovnim, mogli bi biti zaista korisni za mnoge ljude da ih čuju.
Možemo ceniti njegov pokušaj da stvori brzu, lako svarljivu listu načina za upravljanje bračnim problemima. Ali veze jednostavno nisu tako jednostavne, a njegove analize skoro uvek propuštaju previše konteksta da bi bile široko primenljive. Iako Chapman naglašava važnost govorenja ljubavnog jezika vašeg partnera kako bi se osećao zbrinuto, on svakako ne čini dovoljno da upozori na to kako se ovi jezici mogu zloupotrebiti i ponekad aktivno zastupa očigledno problematične primene. Dublje gledajući, saveti se pretvaraju u oslanjanje na Sveto pismo i nepriznavanje rodne dinamike i suštinskih problema koji su prisutni u heteroseksualnim brakovima.
Teorija jezika ljubavi kao podsticaj tolerancije nekompatibilnosti
Veliki deo knjige kao da je napisan namenski, za tradicionalno i heteroseksualnu, patrijarhalnu vrstu braka, u kome nije bilo komunikacije ili pravog prijateljstva, niti očekivanog učešća muškaraca u kućnim poslovima. Ovo ima smisla za bumere koji predstavljaju „najveću generaciju“ u kojoj se zna šta su „ženski poslovi“, koje muškarci prosto ne rade (kao što je menjanje pelena), dok žene smeju da traže rasterećenje od „muških poslova“ poput pranja auta i iznošenja đubra, kojima se inače bave.
Možda je bilo radikalno 90-ih godina predložiti da muškarac treba da pomaže oko bebe – parovi opisani u knjizi se svakako ponašaju kao da je to slučaj. Možda je Chapman zaista bio najbolji muž od svih ostalih momaka u parohiji u to vreme. Međutim, generacija bejbi bumera je sada najrazvedenija generacija svih vremena. Ako je Chapmanova teorija jezika ljubavi i bila napredna odlika svog vremena, nije pokrivala dovoljno osnova da bi rezultirala dugoročnim brakovima koji bi mogli da prežive ova moderna vremena.
Jedan od razloga za to je što teorija jezika ljubavi izgleda podstiče toleranciju prema onome što bi mogla biti samo duboka nekompatibilnost. Ideja da bi trebalo da spasete svoj brak tako što ćete se naterati da provodite vreme sa svojim supružnikom koji voli „kvalitetno vreme“ ne odslikava par koji deli iste vrednosti i interesovanja, ili čak posebno voli jedno drugo od samog početka. Kako trend razvoda u kasnoj životnoj dobi raste do gotovo epidemijskih razmera, jasno je da izdržavanje i uporan trud na kraju nije dovoljan.
Šta je dobro u celoj priči
Verovatno najdobronamerniji stav o Chapmanovom radu jeste da je to bio lako razumljiv bračni okvir za generaciju koja nije imala mnogo modela za prava partnerstva. Kada su bejbi bumeri odrastali, a njihova domaćinstva su imala veću verovatnoću da imaju zaposlene roditelje, njegove osnovne lekcije su verovatno bile prilično neophodne. Danas to nije slučaj i možemo malo kritičnije pogledati njegov rad. On nema diplome ili iskustvo iz psihijatrije, psihologije ili terapije. Jezici ljubavi nemaju naučnu potporu i nauka ih je više puta opovrgla kao bilo kakvu metriku za kompatibilnost u vezi. Chapaman je izuzetno religiozan i anti-LGBTK+ i odgovorima na pitanja izjavljuje da je svako uparivanje van obrasca muškar – žena „van primarne Božjeg zamisli“.
Pored toga, deluje kao da je odlično shvatio moć zarade kroz rastezanje koncepta koji je postao popularan. Usledile su knjige o „5 jezika uvažavanja na radnom mestu“, 5 jezika ljubavi samaca“, „5 jezika ljubavi tinejdžera“, čak i vojno izdanje i druge varijante na temu. Barem je većina njegovih drugih knjiga ostala u njegovoj jedinoj pravoj oblasti stručnosti, odnosno hrišćanstvu.
Sve u svemu, bez obzira na autorove namere, jezici ljubavi nisu sveobuhvatni okvir u kome se ljudi ponašaju.
Ako vam prepoznavanje koncepta jezika ljubavi pomaže da osetite više ljubavi i poboljša vašu komunikaciju, samo napred. Ako neko koristi koncept da bi vas naveo da se osećate kao da ne uspevate, da vas kontroliše, da vas kritikuje ili u bilo kom drugom negativnom scenariju – odbacite to kao glupost. Uzmite ono što radi za vas, slušajte svoj instikt i težite ka partnerskoj ljubavi u kojoj su glavni poštovanje i prijateljstvo, a ne tolerancija, koja je maskirano trpljenje iz srednjeg veka.
Pročitajte i ovo: Može li prijatelj biti vaša srodna duša
Brankica Milošević