Povišen holesterol postao je ozbiljan problem za zdravlje.Jedna od namirnica koja najviše podiže holesterol često je izvor nesvesnih grešaka u ishrani, a mnogi nisu ni svesni koliko je štetna.
U savremenom svetu ishrane, često se vodi polemika o tome da li su životinjski proizvodi neophodni za zdrav život. Iako je moguće živeti bez njih – uz pažljivo planiranu alternativu – stručnjaci ističu da su meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi biološki izuzetno vredne i korisne namirnice, naročito u kontekstu kvaliteta proteina, vitamina B12, kalcijuma i esencijalnih aminokiselina koje sadrže.
- Doktorka Svetlana Stanišić, ugledna stručnjakinja za ishranu, gostovala je ranije u emisiji na TV Prva, gde je govorila o velikom problemu koji pogađa gotovo polovinu stanovništva Srbije – povišen holesterol. U svom izlaganju, doktorka je razjasnila česte zablude, ali i ponudila korisne savete koji mogu pomoći da na prirodan i efikasan način regulišemo nivo holesterola – bez potrebe za radikalnim izbacivanjem celih grupa namirnica.
Šta zapravo treba izbaciti, a šta ne?
U današnjoj fitnes i wellness kulturi, mnogi ljudi izbegavaju žumance, pripremajući omlete samo od belanaca, pod izgovorom da žumance sadrži masnoće i holesterol. Ipak, doktorka Stanišić upozorava da je žumance prava riznica korisnih materija – bogato je lecitinom, holinom, vitaminima A, D, E, kao i esencijalnim masnim kiselinama. Umesto da ga se plašimo, treba da ga koristimo mudro i umereno.
Upravo zbog takvih jednostranih pristupa, važno je razumeti da postoje četiri ključne strategije koje nam pomažu da održimo holesterol pod kontrolom – bez preteranog odricanja i straha od svake masnoće.
1. Uvođenje biljnih vlakana – doručak koji leči
Prva i najjednostavnija promena počinje – doručkom. Umesto rafinisanih žitarica, slatkih muslija ili instant pahuljica, doktorka preporučuje da uvrstimo pravu ovsenu kašu, pripremljenu od čistih ovsenih pahuljica. Prokuvane u mleku ili vodi, ove pahuljice sadrže betaglukan, moćno vlakno koje pomaže u smanjenju apsorpcije holesterola i sprečava njegovo recikliranje u telu.
Ovas deluje kao prirodni čistač krvnih sudova, a redovno konzumiranje ovsenih kaša može doprineti i smanjenju lošeg (LDL) holesterola.
2. Više orašastih plodova, semenki i mahunarki
Druga strategija podrazumeva redovno uvođenje namirnica koje su bogate fitosterolima – biljnim jedinjenjima koja se prirodno takmiče sa holesterolom za apsorpciju u crevima, čime smanjuju njegov ulazak u krvotok.
Najbolji izvori ovih supstanci su:
- Lešnici
- Orasi
- Bademi
- Semenke (suncokreta, lana, bundeve)
- Mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije)
Osim što pomažu u borbi protiv holesterola, ove namirnice su i snažni saveznici u borbi protiv upala, srčanih bolesti i starenja organizma.
3. Izbegavanje margarina i prerađenih masti
Jedna od najvećih zabluda savremene prehrane jeste da je margarin zdravija alternativa puteru. U stvarnosti, kako ističe dr Stanišić, margarin često sadrži hidrogenizovane biljne masti, koje su bogate trans-mastima – najopasnijim tipom masti za zdravlje srca.
Mnogi popularni proizvodi, poput kremova, napolitanki, kolača iz prodavnica, pa i hleba, sadrže ove štetne masti pod nazivima kao što su:
Hidrogenizovana biljna mast
Hidrogenizovana palmina mast
Iako se reklamiraju kao proizvodi „bez holesterola“, u stvarnosti šest puta više podižu holesterol nego prirodni puter. Zato su domaći kolači, napravljeni sa puterom i kontrolisanim sastojcima, daleko bolji izbor.
4. Uvođenje funkcionalnih namirnica i oprez sa suplementima
Poslednja strategija odnosi se na uvođenje prirodnih namirnica koje imaju povoljan efekat na holesterol. Tu spadaju:
- Beli luk (najdelotvorniji kada se koristi svež)
- Maslinovo ulje (hladno ceđeno)
- Plava riba (sardina, skuša, haringa – bogate omega-3 masnim kiselinama)
Doktorka ističe i važnu napomenu: dodaci ishrani mogu pomoći, ali samo ako se koriste mudro i umereno. Na primer, suplementi belog luka često se reklamiraju kao “bez neprijatnog zadaha”. Međutim, ako ne izazivaju zadah – to znači da su i nedelotvorni. Zato ne treba bacati novac na suplemente koji samo deluju kao zamena, a ne pružaju pravi efekat.
Takođe, prekomeran unos fitosterola iz dodataka može imati i negativne posledice, pa se savetuje umerenost i konsultacija s lekarom.
Zaključak:
Iako je moguće živeti bez mesa, jaja i mlečnih proizvoda, treba znati da su oni vredne nutritivne komponente koje, kada se koriste umereno i pametno, mogu doprineti dugovečnosti i zdravlju. Umesto drastičnih dijeta i isključivanja celih grupa hrane, fokusirajmo se na ravnotežu, prirodne izvore vlakana i masti, kao i na zdrav razum u ishrani.