Koliko često zapravo treba menjati donji veš? I da li su muškarci i žene jednako odgovorni po tom pitanju. Odgovori dermatologa i rezultati najnovijih istraživanja mogli bi vas iznenaditi.
Mnogi bi se iznenadili kada bi saznali koliko je zapravo važno i učestalo menjanje donjeg veša kako bi se očuvalo intimno zdravlje i sprečile neželjene infekcije. Iako se donji veš često doživljava kao rutinski deo odeće, njegovo pravilno korišćenje i redovno menjanje igraju ključnu ulogu u očuvanju higijene i prevenciji kožnih i intimnih oboljenja.
- Nažalost, istraživanja pokazuju da značajan broj ljudi ne menja donji veš dovoljno često. Ova praksa, iako u prvi mah bezazlena, može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito kada je reč o razvoju bakterijskih i gljivičnih infekcija, iritacija, pa čak i pogoršanja postojećih dermatoloških stanja.
Prema rečima dermatološkinje dr Anje Methil, u situacijama kada nemamo povećanu fizičku aktivnost i kada se ne znojimo preterano, može se tolerisati nošenje donjeg veša do 48 sati. Ipak, i sama napominje da to nije preporučljiva praksa, već izuzetak. Muškarci koji nose šire bokserice, koje dozvoljavaju veću cirkulaciju vazduha i manje trenje, ponekad mogu da „produže“ nošenje, ali i tada postoji granica iza koje rizik postaje prevelik.
Poseban osvrt zaslužuje istraživanje sprovedeno u junu za „Njuzvik“, u kojem je učestvovalo 1.500 odraslih ispitanika. Rezultati su pokazali da čak 47% njih ne nosi donji veš duže od jednog dana, što je pozitivna navika. Međutim, zabrinjavajući je podatak da je 37% ispitanika u uzrastu od 20 do 30 godina priznalo da ponekad nose isti donji veš duže od 24 sata – što je najviši procenat među svim starosnim grupama.
Stručnjakinja za negu kože, Sara Roberts, upozorava da produžena upotreba nečistog donjeg veša može izazvati niz neželjenih reakcija na koži. To uključuje crvenilo, iritaciju, osip, gljivične infekcije i pogoršanje hroničnih stanja kao što su ekcem ili psorijaza. Koža na intimnim delovima tela je naročito osetljiva, i zato zahteva posebnu pažnju i negu.
- Dr Methil takođe naglašava da postoje specifične situacije u kojima je neophodno menjati donji veš češće nego inače. Na primer, žene koje imaju obilne menstrualne cikluse, pojačan vaginalni sekret ili su sklone infekcijama, trebalo bi da menjaju veš više puta dnevno kako bi održale optimalnu higijenu. Takođe, tokom letnjih meseci, kada su temperature visoke, a znojenje pojačano, preporučuje se menjanje veša čak i nekoliko puta dnevno. S druge strane, u hladnijim sezonama, kada je znojenje smanjeno, može biti dovoljna jedna promena dnevno – naravno, uz preduslov da nije bilo fizičke aktivnosti.
Zdravlje počinje od osnovnih navika, a redovna promena donjeg veša jedna je od onih koje su jednostavne, a imaju ogroman značaj. Pravilna higijena ne samo da sprečava neprijatne mirise i nelagodu, već može dugoročno zaštititi organizam od ozbiljnih infekcija i dermatoloških komplikacija. Dakle, bez obzira na pol, godine ili godišnje doba – čist donji veš svakog dana treba da bude pravilo, a ne izuzetak.
BONUS TEKST
Čokolada je jedno od najomiljenijih slatkiša na svetu, ali ono što mnogi ne znaju je da njena istorija seže hiljadama godina unazad, još u vreme drevnih civilizacija. Iako danas čokoladu povezujemo sa modernim slasticama i desertima, u početku je ona imala sasvim drugačiju funkciju i oblik, a put od gorkog napitka do slatkog užitka kakvog poznajemo danas bio je dug i pun zanimljivih promena.
Istorija čokolade počinje u Meksiku, gde su drevni Maje i Azteci prvi put koristili zrna kakao drveta za pripremu napitka. Ovaj napitak, poznat kao „xocolatl“, bio je vrlo različit od današnje čokolade. Azteci su kakao zrna mleveni i mešali s vodom, začinima i ljutim paprikama, stvarajući vrlo gorku, začinjenu tečnost koja je imala gotovo ceremonijalno značenje. Kakao je bio vrlo cenjen, a plemići i vladari poput Moctezume, poslednjeg vladara Aztečkog carstva, pili su ovaj napitak, verujući da im daje snagu i energiju, a takođe su ga smatrali napitkom bogova.