U jednom trenutku je sagledala uzaludnost svih svojih borbi. Toliko se trudila da bude dobra u svom poslu, a priznanja su je redovno mimoilazila. Davala je sebe maksimalno u ljubavnim vezama, a nikada nije bila voljena, onako, kako je želela da bude. Čeznula je za tim da postane majka, ali nije uspevala da ostane u drugom stanju, iako je isprobala razne metode lečenja.
Bila je odgovorna, vredna, nepopustljiva prema sebi. Uvek je izgledala besprekomo. Pazila je da se ne ugoji, redovno je trenirala, nosila je cipele sa visokim potpeticama iako su je od njih bolele noge, oblačila je tesne kostime u kojima je jedva disala, propuštala je da ode na godišnji odmor, da pročita knjigu, da se opusti, da se naspava.
Očekivala je da joj se uloženi napori vrate. Da napreduje na poslu, da pronađe čoveka svog života, da dobije dete, da je neko uvaži i prepozna kao osobu, koja je zasluživala sve najbolje od života.
Umesto toga, na poslu su ignorisali njeno zalaganje, prilazili su joj isključivo pogrešni muškarci, zašla je u godine u kojima je morala da se oprosti od sna o potomstvu, prijatelji su se sve više udaljavali, zaokupljeni sopstvenim porodičnim životima.
I upravo je doživela da, umesto na proslavu svog jubilarnog rođendana, bude dovedena na nezasluženo promovisanje Morisa Klarensa u partnera! Sve to noseći neudobne cipele sa visokim štiklama i uzanu suknju, čiji je kaiš zategla do maksimuma!
