Kako se venčanje bližilo, postajala je sve nervoznija. Znala je da će njena majka opet glumiti provodadžiku bez obzira na to koliko će njoj, njenoj kćerki, biti neprijatno. Koliko je puta nije čak ni pitala da li je s nekim u vezi, kao da se podrazumevalo da nije. Majka je uvek na umu imala nekoga s kim će je upoznati, a po Mardžorinom mišljenju, to su sve bili nekakvi bezveznjakovići. Uglavnom joj je predstavljala usamljene rođake svojih prijateljica, koji su živeli s roditeljima, a dešavalo se i da je upozna s nekim razvedenim čovekom, koji je nameravao ponovo da se oženi. Sve sami gubitnici… Mardžori je najzad odlučila da na venčanje pozove najzanimljivijeg i najuspešnijeg muškarca koga je poznavala: Roberta!
Tada se nešto dogodilo… Od njega nije očekivala da joj poklanja mnogo pažnje, ali on je ćele večeri bio uz nju. Stalno je plesao samo s njom, osim onog jednog plesa s tetka Ednom, i zabavljao ju je pričajući anegdote iz svojih studentskih dana. Bio je sladak, duhovit i šarmantan, i stekla je utisak kao da je tog popodneva i večeri ona jedina i najvažnija žena u njegovom životu.
Te večeri Robert je bio njen junak. Bila mu je beskrajno
zahvalna za sve što je učinio za nju, ali je osečala da se od tada među njima nešto promenilo. Kao da se otvorio pred njom, odjednom joj više nije predstavljalo problem da pročita emocije iza maske pod kojom se skrivao, maske hladnog poslovnog čoveka, kome je isključivo važna karijera. A zapravo je on osećajan i pažljiv, kreativan i duhovit. Više joj nije smetalo da radi prekovremeno ili vikendom. Dešavalo se da Robert po završetku radnog vremena, zadovoljan obavljenim poslom, naruči da im donesu večeru iz restorana, a potom da razgovaraju do kasno u noč i u takvim trenucima osećala se baš dobro. Sve više joj je prijalo da provodi vreme u njegovom društvu.
Kad su pre tri godine tek počeli zajedno da rade, bilo je sasvim drugačije. On je bio grub i ponašao se arogantno. Međutim, Mardžori je znala da če naučiti posao ako ostane s njim. Odlučila je da ne odustaje, trpela je sve njegove hirove i promene raspoloženja. Ona nije bila toliko kreativna kao on, ali je zato pokazivala više osećaja za sveobuhvatnost njihovog posla. S vremenom su postali kompatibilni, toliko da on više nije mogao bez nje. Zajedno su bili odličan tim.
