Mardžori je uzdahnula. Kako da ga odbije posle svega što je za nju učinio? Kad je dobila pozivnicu za sestrino venčanje, pomišljala je čak i da se ne odazove. Retko je privlačila pažnju momaka, za razliku od svojih lepih sestara, i oduvek je tako bilo. Jedino je Robert uvek bio uz nju, ali on je nije doživljavao kao devojku zbog koje se treba potruditi.
Kako se venčanje bližilo, postajala je sve nervoznija. Znala je da će njena majka opet glumiti provodadžiku bez obzira na to koliko će njoj, njenoj kćerki, biti neprijatno. Koliko je puta nije čak ni pitala da li je s nekim u vezi, kao da se podrazumevalo da nije. Majka je uvek na umu imala nekoga s kim će je upoznati, a po Mardžorinom mišljenju, to su sve bili nekakvi bezveznjakovići. Uglavnom joj je predstavljala usamljene rođake svojih prijateljica, koji su živeli s roditeljima, a dešavalo se i da je upozna s nekim razvedenim čovekom, koji je nameravao ponovo da se oženi. Sve sami gubitnici… Mardžori je najzad odlučila da na venčanje pozove najzanimljivijeg i najuspešnijeg muškarca koga je poznavala: Roberta!
Tada se nešto dogodilo… Od njega nije očekivala da joj poklanja mnogo pažnje, ali on je cele večeri bio uz nju. Stalno je plesao samo s njom, osim onog jednog plesa s tetka Ednom, i zabavljao ju je pričajući anegdote iz svojih studentskih dana. Bio je sladak, duhovit i Šarmantan, i stekla je utisak kao da je tog popodneva i večeri ona jedina i najvažnija žena u njegovom životu.
