U današnjem članku govorićemo o neobičnoj, ali snažno emotivnoj priči koja pokazuje koliko ponekad nepoznata osoba može imati ogroman uticaj na nečiji život, posebno kada se radi o zdravlju deteta.
- Većina ljudi doživljava određeni osećaj nelagode kada im se nepoznati ljudi obraćaju bez upozorenja, naročito ako su pritom u društvu svoje dece. Ipak, ono što je delovalo kao obična, pa čak i neprijatna situacija, za jednu porodicu iz Floride se pretvorilo u gest koji im je spasio život njihovog sina.
Sara Lav, majka šestonedeljne bebe po imenu Linkoln, provela je dan u lokalnom zabavnom parku zajedno sa svojim suprugom i ostalih petoro dece. Bila je to obična porodična poseta, sve dok im se nije obratio nepoznat muškarac koji je najpre pokazao interesovanje za njihovog sina. Iako je Sara isprva primetila da ih muškarac posmatra, odlučila je da to zanemari. Međutim, situacija se promenila kada ih je isti čovek ponovo sreo nekoliko sati kasnije i tada joj je prišao s jasnom namerom.
Predstavio se kao neko ko radi u hitnim službama, tačnije kao vatrogasac, i rekao da ne želi da izazove paniku, ali da je primetio da beba izgleda kao da ima žuticu. Bio je smiren, obazriv i pun poštovanja dok je ukazivao na moguće zdravstvene znake koje je zapazio. Sara ga je pažljivo slušala, jer je i sama bila svesna da sa Linkolnom nešto nije potpuno u redu. Naime, bebin pedijatar im je ranije rekao da nema razloga za zabrinutost, te im savetovao da bebu izlažu prirodnoj svetlosti.
Uprkos tome, Sara i njen suprug su primećivali i druge simptome kod svog sina, ali su se oslanjali na mišljenje lekara. Međutim, reči nepoznatog vatrogasca su delovale kao poslednji podsticaj da ponovo potraže stručnu pomoć. Sara je odmah kontaktirala pedijatra, koji je ovog puta uputio bebu na dodatne analize u bolnicu.
- U bolnici su Linkolnu odmah dali infuziju, dok su lekari počeli detaljne pretrage krvi kako bi utvrdili uzrok simptoma. Ispostavilo se da je slučaj mnogo ozbiljniji nego što se na početku činilo. Nakon što su obavljena dodatna testiranja, uključujući i biopsiju jetre, postavljena je dijagnoza – Alagilov sindrom, redak genetski poremećaj koji najčešće pogađa jetru i srce. Roditelji su bili potpuno zatečeni, jer nijedno od njihove prethodne petoro dece nije imalo slične probleme.
Vest ih je potpuno uzdrmala. Sara je opisala to iskustvo kao trenutak kada vam neko doslovno izvuče tlo ispod nogu. Tokom tog perioda prolazili su kroz intenzivne emocije – strah, nesigurnost, tugu, ali i zahvalnost prema lekarima koji su se maksimalno trudili da pomognu njenom sinu. Ipak, u svemu tome, ono što je ostavilo najdublji trag bila je spoznaja da im je upravo komentar nepoznatog čoveka u zabavnom parku otvorio oči i doveo ih do otkrića koje je moglo da spasi Linkolnov život.
Sara danas ne zna kako bi mogla da se zahvali tom čoveku na pravi način. Njegova hrabrost da priđe i izgovori ono što je mislio da je važno, ostavila je neizbrisiv trag u njihovim životima. Iako je takav pristup mogao delovati napadno ili neumesno, pokazalo se da su njegove reči bile upravo ono što je ovoj porodici bilo potrebno u tom trenutku.
Zaključno, ova priča nas podseća na to da pažnja i briga, čak i od potpunih stranaca, mogu imati ogroman značaj. Ponekad je dovoljan jedan iskren komentar da nekome promeni sudbinu. Sara je danas zahvalna što nije ignorisala znakove koji su bili pred njom i što je poslušala savet čoveka koji se na prvi pogled činio kao još jedan radoznao prolaznik. U stvarnosti, on je bio anđeo čuvar, koji je prepoznao opasnost i učinio ono što je bilo ispravno.