Priče o napuštenoj i usvojenoj deci često izazivaju duboke emocije i dirljive reakcije jer u njima prepoznajemo borbu za ljubav, prihvatanje i mesto pod suncem. Jedna od najimpresivnijih takvih životnih priča pripada Frediju Fidžersu čovjeku čiji je početak bio izuzetno težak, ali koji je svojom upornošću i snagom duha danas postao uspešan inovator, milioner i uzor mnogima u svetu tehnologije.
Fredi je doslovno rođen sa nepravdom: njegova biološka majka, u stanju očaja i bez izlaza, ostavila ga je kao tek novorođenče pored kontejnera za smeće u jednom ruralnom, siromašnom delu Floride. Bio je to trenutak kada je njegova životna priča mogla da krene u mnogo pravaca, ali sudbina je htela da ga spasu Nejtan i Beti Mej Fidžers – bračni par u pedesetim godinama koji je već imao veliko srce za decu bez roditelja. Iako nisu bili bogati, njihova ljubav bila je bezgranična i spremna da prihvati još jedno dete u svoju skromnu, ali toplu kuću.
Nejtan Fidžers radio je kao čistač u gradskoj službi za održavanje čistoće, ali je imao i neobičan hobi – sakupljao je stvari koje bi ljudi bacili u kontejnere i potom ih popravljivao i vraćao u funkciju. Upravo ta veština i skromni početci dali su mladom Frediju prvi primer kako se iz naizgled bezvrednih stvari može izgraditi nešto značajno.
- Priča o usvajanju nije bila laka za Fredija. Kada mu je Nejtan prvi put iskreno objasnio da su ga on i Beti usvojili jer ga biološka majka nije želela, to ga je duboko potreslo. Sećanja na taj trenutak i danas su mu jasna:
„Kada mi je tata rekao: ‘Tvoja biološka majka te je ostavila, ali Beti Mej i ja te volimo i ti si moj sin,’ u prvi mah sam pomislio: ‘Ja sam smeće, nisam vredan ničega.’ Bio sam slomljen. Ali onda me je on zgrabio za ramena i rekao: ‘Nikada ne dozvoli da te to povredi.’“ Taj savet je postao Frediova životna vodilja.
Detinjstvo mu, nažalost, nije bilo bezbrižno. U školi je bio predmet zadirkivanja i brutalnog ismevanja. Deca su ga zvala „bebom iz đubreta“, „dečkom iz kante za smeće“ i često ga maltretirala na način koji malo koje dete zaslužuje. Sećanja na te nemile scene ostala su duboko urezana: „Sećam se kako su me jedno jutro, dok sam izlazio iz autobusa, zgrabili i ubacili u kantu za smeće, smejući se mojim mukama.“ Međutim, roditelji, naročito otac Nejtan, bili su mu najveća podrška i zaštita. Često bi ga čekao na autobuskoj stanici, spreman da mu pruži utehu i sigurnost.
Nejtan i Beti su za Fredija bili heroji i stubovi stabilnosti. Nejtan je bio čovek neizmernog srca, poznat po svojoj dobroti i spremnosti da pomogne svakom kome je bilo potrebno. Bio je to domar i majstor, ali i čovek koji je svakodnevno pokazivao koliko je važno biti solidaran i nesebičan. Fredi je često gledao svog oca kako staje na ulici i pomaže strancima, kako hrani beskućnike i deli šta ima. „Moj otac je bio onakav kakav sam želeo da postanem,“ priseća se Fredi.
Već od malena, Fredija su fascinirali kompjuteri i tehnologija. Prvi računar, star i pokvaren, dobio je kao dete i sam ga je uspešno popravio. Taj rani kontakt sa tehnologijom izrodio je njegovu strast i želju za stvaranjem. Svoj prvi biznis pokrenuo je sa samo 15 godina, a prava prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je njegov otac oboleo od Alchajmerove bolesti. Motivisan da pomogne voljenom ocu, Fredi je izumeo inovativni GPS uređaj koji je ugrađen u očevu cipelu, omogućavajući porodici da prati njegovu lokaciju i osigurava njegovu bezbednost. Taj izum nije bio samo emotivna pobeda već i finansijski uspeh – donio mu je prvu veliku zaradu od 2,2 miliona dolara.
- Nakon tog uspeha, njegova karijera je samo rasla. Pokrenuo je telekomunikacionu kompaniju, dizajnirao pametne uređaje namenjene dijabetičarima, kao i telefone koji onemogućavaju dopisivanje tokom vožnje, čime je spasio mnoge živote. Danas je jedini Afroamerikanac koji je vlasnik telekomunikacione firme u Sjedinjenim Državama, što je dodatni dokaz njegove izuzetnosti i upornosti.
Iako ga je biološka majka ostavila bez traga, Fredijev susret sa njom kasnije u životu, kada ju je pronašao kao zavisnicu, bio je oslobađajući. Nakon tog susreta, nije je više tražio jer je konačno uspeo da oslobodi bol iz prošlosti i da krene dalje sa punim srcem.
Danas Fredi Fidžers vodi humanitarnu fondaciju koja pomaže siromašnoj deci i onima u nevolji, nastavljajući da gradi svet u kome niko neće biti „bačen“ ili zaboravljen, kao što je i on nekada bio. Sa svojom suprugom Natali i ćerkicom, živi život ispunjen ljubavlju i željom da inspiriše i podrži druge da prevaziđu prepreke, bez obzira koliko one bile velike.