– Postoji nešto što je trebalo odavno da ti priznam, Samer, nešto, što sam krio od tebe… – Edrijen je smogao snage da započne svoju ispovest, za koju nije znao kuda će ga odneti. – Krio sam istinu od tebe plašeći se mogućnosti da te izgubim… Ništa me, više od toga, ne bi učinilo nesrećnim.
– Oh.J – Samer je glasno odahnula, uvidevši da Edrijen nije nameravao da je ostavi, ili da joj predloži nešto što bi moglo da joj slomi srce. – Imaj poverenja u mene, dragi – nežno ga je ohrabrila da joj se ispovedi. * To sam ja, Samer! Šta god da si tajio od mene, ne može da naruši ono, što osećam prema tebi!
– Ali, ti si imala pravo da znaš! Pravo koje sam ti ja uskratio! Kunem ti se da sam mnogo puta poželeo da ti sve priznam, da ti pružim mogućnost da odeš, ipak, ljubav prema tebi me je uvek iznova sprečavala da učinim ono, što bi bilo časno!
– Hej! Najvažnije je da se volimo! Sigurna sam da ono, što planiraš da mi saopštiš, neće umanjiti moju ljubav!
Ludo zahvalan na tim rečima, Edrijen se nežno osmehnuo Samer. Voleo ju je, u tom trenutku, snažnije nego ikada pre. I bila mu je potrebna više nego ikada pre. Iznova ju je sagledao kao plemenitu, mudru, punu razumevanja. Iznova ga je savladala radost zbog toga što mu je poklonila poverenje i prihvatila da se uda za njega.
Svom snagom je poželeo da ga ne napusti tada, kada je planirao da joj otkrije svoju jedinu i najveću tajnu.
– Ja imam mlađu sestru, Samer… – tiho je počeo, ne uspevajući da sakrije podrhtavanje usana. – Ajrin… Ona… Ona je proteklih pet godina provela u zatvoru. Danas izlazi na slobodu.
– Oh, bože…! – Samer je pritisla prstima usta, kako bi sputala burniju reakciju. – Zbog čega je tvoja sestra bila u zatvoru, Edrijene? – zatražila je da sazna, kada se malo pribrala.
– Zbog pokušaja ubistva.
Ocjena čitalaca
[Ukupno: 5 Average: 2.8]
