Dobar posao, Inverse. Lovcu mnogo muka i suza uštedi to kada plen uleti pravo u zamku, pomislio je Trejs cinično, posmatrajući visoku ženu gavranastocrne kose kako se kroz zadimljeni bar kreće prema njemu. Rastao se sa Inversom pre manje od dvadeset minuta. Nije imao vremena ni da se istušira, obrije, presvuče ili uradi bilo šta što bi ga oporavilo od šestonedeljnog tumaranja sa ludim sakupljačem orhideja, izvesnim Ivarom Polanskim.
Kada mu se približila zaključio je da toj ženi nije potrebno nikakvo kićenje. Imala je figuru koja muškarca recimo … uznemirava.
— Miseter Rolings? Ja sam Sintija Rajan.
Imala je promukli kontraalt od koga su zatreperili Trejsovi živci. Ta fizička reakcija ga je nervirala. Zato umesto da odgovori, srknu fini skoč koji je konobarica trenutak ranije stavila pred njega. Kroz njega je prostrujao osećaj sličan onome kad te poljubi žena koju si uvek želeo, a nikada nisi našao. Tek kad je oslabio suptilni okus tečnosti na njegovom jeziku i strujanje topline u njegovim žilama, on podiže pogled.
Do tog trenutka Sinti se već ponadala da je pogrešila i da ovaj muškarac nije Trejs Rolings. Jer samo što nije ustuknula kada su se njegove hladne, zelene oči zaustavile na njoj. Muškarac za malim stolom, koji je ispružio duge noge, nije bio ono što je ona očekivala. Nije mogla da veruje da je taj čovek u kaki-odeći od koje se širio zadah, sa iskrzanim čizmama i tamnim trodnevnim čekinjama na snažnoj bradi vodič kojeg joj je američka ambasada tako toplo preporučila da ga angažuje. Zar je to taj dvojezični genije kome nema ravna -Kitu, Ekvadoru i duž celih južnoameričkih Anda?
— Trejs Rolings? — ponovila je, svesna da joj je glas suviše promukao i suviše skeptičan, ali tu nije mogla da pomogne. Čovek je zračio opuštenošću koja je podsećala na mačku ispruženu na suncu. Veliku mačku. Crnog jaguara, na primer. Opasno zgodnu, opasno snažnu, opasno meku. opasno… opasnu.
— To sam ja. — Trejsov glas bio je dubok, posesivan i prodoran. Sinti kao da su za vibrirali živci od njega.
— Imate li dokumenta? — upita Sinti, namrštivši se. Nije promenila prvobitno mišljenje. Ništa na njemu nije delovalo uveravajuće, a Sinti je upravo to sada trebalo. Suzan nema već deset dana, a ona nije takva da iščezne, a ne ostavi ni najmanju poruku svojoj prijateljici.
