Kada je stigao kući, Džejson se presvukao u svoje izbledele farmerice i lagani džemper i odmah krenuo da odnese materijal Lorel Bolton. Hteo je da to što pre obavi da ne bi vozio po mraku. Dani su u februaru još prilično kratki. Džejson je smatrao da će lakše naći njenu kuću po danu.
Dok je vozio, Džejson se prisetio svog razgovora sa Entonijem. Pitao se šta se to sa njim zbiva u poslednje vreme. Ranije je jedva čekao vikend da ga provede sa nekom lepoticom, a sada je želeo da bude sam i da se odmara. Da li je moguće da se sa svojih trideset i pet godina u toj meri izmenio? Ne. To su ipak još uvek lepe godine. Verovatno ne postoji razlog za zabrinutost. Odlučio je da o tome više ne razmišlja.
Primetio je da je stigao u deo grada u kom se nalazila kuća Lorel Bolton. Najviše je bilo skromnih kuća na dva sprata, sa lepo uređenim travnjacima. Neke kuće su bile oronule, ali je ceo kraj bio čist i vrlo uredan.
Džejson se zaustavio ispred kuće Lorel Bolton. Iznenadio se kada je ugledao njen travnjak koji je jedini bio zapušten u ćelom kraju.
Travnjak ga je podsećao na džunglu, zarastao u zlatnožute kalifomijske makove. Neki ljudi ih smatraju poljskim cvećem, a oni u stvari spadaju u obojeni korov koji je rastao na svakom zapuštenom mestu. verovatno susedi Lorel Bolton nisu naročito oduševljeni njenom nemamošću, pomislio je Džejson.
