Branko Kockica i njegova životna partnerka Slobodanka “Caca” Aleksić: Priča o ljubavi, pozorištu i gubitku
Iako je Branko Kockica retko delio detalje o svom privatnom životu, javnost je bila svesna da je njegova supruga, Slobodanka “Caca” Aleksić, bila centralna figura u njegovom životu. Ovaj neobični par, koji je decenijama delio zajednički put, suočavao se sa životnim izazovima i radostima, ali je njihova ljubav prema pozorištu i međusobna posvećenost bila neupitna.
Ljubav i partnerstvo kroz pozorište
Branko i Caca su se upoznali u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu, što je bio početak njihove dugogodišnje i uspešne saradnje. Iako nisu imali biološku decu, posvetili su svoj život pozorištu i najmlađima. Zajedno su 1970-ih godina osnovali Pozorište Puž, koje je postalo sinonim za edukaciju i zabavu dece, a time i simbol njihovog zajedničkog truda i ljubavi prema umetnosti. Kroz godine, Pozorište Puž je bilo njihov kreativni prostor, u kojem su se izražavali, radili i delili strast prema teatru.
Njihov brak bio je čvrst i pun razumevanja, jer su imali slične vrednosti i ciljeve. Zajedno su prolazili kroz sve životne faze, a pozorište je bilo njihov zajednički jezik i način života.
Izgubiti ljubav svog života
Nažalost, Slobodanka Caca Aleksić je preminula 14. avgusta 2019. godine u 79. godini života, nakon duge i teške bolesti. Smrt njegove supruge ostavila je dubok trag na Branku Kockici. Caca je bila njegova velika ljubav, partnerka, ali i oslonac kroz čitav život. U trenucima kada je gubio osobu koju je voleo i sa kojom je delio svoje najveće uspehe, Branko je ostao tihi svedok tog gubitka, koji je duboko potresao i njega, ali i sve koji su je poznavali.
Nakon njene smrti, Branko Kockica je nastavio da živi na poslednjem spratu predratne zgrade u Vračaru, u stanu koji je postao simbol njegovog sećanja na Cacu. Prostrana terasa, prepunjena cvećem, ljutim papričicama i stabljikama masline, bila je prostor u kojem je Branko pronalazio mir i utehu. Ovaj mali, ali značajan kutak postao je mesto u kojem je uživao, opuštao se i sećao se vremena provedenog sa Cacom. Ove biljke, kao i terasa, postale su metafora za njegovu unutrašnju snagu i sposobnost da pronađe lepotu i mir u jednostavnim stvarima, čak i nakon velikog gubitka.
Pozorište kao životna misija
Branko i Caca su tokom svog zajedničkog života bili duboko posvećeni misiji da kroz pozorište prenesu vrednosti umetnosti i edukacije na najmlađe. Njihov rad nije bio samo posvećen stvaranju predstava, već i odgajanju generacija dece koje su kroz Pozorište Puž dobijale priliku da uče o svetu umetnosti, razumevanju i empatiji.
Nakon što je Caca preminula, Branko nije napustio pozorište. Njihova zajednička dela ostala su kao svetionik, podsećajući sve da pozorište nije samo umetnost, već način života i vrednost koju treba prenositi generacijama. Pozorište Puž je ostalo njegovo veliko nasleđe, a Branko je nastavio da se trudi da se posao koji su zajedno započeli nastavi i nakon njenog odlaska.
Zaključak: Sećanje na ljubav i umetnost
Život Branka Kockice i Slobodanke “Cace” Aleksić bio je obeležen ljubavlju, posvećenošću umetnosti i neprestanom podrškom jedno drugom. Njihov brak, trajao više od 50 godina, bio je snažan i temeljan, a njihovo partnerstvo nije bilo samo lično, već i profesionalno. Njihova strast prema pozorištu postala je centralna tačka njihovih života, a kroz Pozorište Puž ostavili su neizbrisiv trag.
Gubitak Cace ostavio je duboku prazninu u životu Branka Kockice, ali su sećanja na ljubav, umetnost i zajednički rad nastavili da žive. Njegova posvećenost pozorištu i dalje je vidljiva, a terasa na Vračaru, prepunjena cvećem i zelenilom, ostaje tih, ali snažan podsetnik na zajedničke trenutke koje je delio sa voljenom suprugom.