Li Rajt je nervozno pogledala zatvorena vrata hotelske sobe. Nije želela taj posao, ali nije ni imala drugog izbora. Posle nedavne bolesti, njen račun u banci znatno je smanjen, a ništa drugo nije uspela da pronađe. Ovaj novi posao bio je daleko od uspešine karijere unutrašnjeg dekoratera koju je napustila u Mineapolisu u Minesoti, bila je ovde u Tusonu suviše skupa za njene mogućnosti. Zakucala je na vrata i sačekala. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što isu se otvorila vrata.
– Vi ste gospođica Rajt? – upitao je, osmehujući se ljubazno.
Uzvratila mu je osmehom. Bio je mnogo mlađi nego što je očekivala. Visok i prijatan. – Jesam – odgovoriila je. – Vi ste tražili honorarnu sekretaricu?
– U stvari, treba da mi se otkuca nekoliko pisama – rekao je i uzeo joj iz ruku prenosni kompjuter. – Kupujem stoku za svoga brata.
– Da, gospođica Vajler iz agencije, rekla mi je da ste rančer – rekla je i brzo sela. Bila je bleda i iscrpljena i još uvek se nije oporavila posle teške upale pluća.
– Da li se dobro osećate? – upitao je zabrinuto.
– Dobro se osećam, gospodine Stoufer – odgovorila je, setivši se njegovog imena iz uputsva koje je dobila od gospođice Vajler.
– Oporavljam se posle upale pluća, pa sam još uvek malaksala.
Uzvratila mu je osmehom. Bio je mnogo mlađi nego Sto je očekivala. Visok i prijatan. – Jesam – odgovarala je. – Vi ste tražili honorarnu sekretaricu?
-—U stvari, treba da mi se otkuca nekoliko pisama – rekao je i uzeo joj iz ruku prenosni kompjuter. – Kupujem stoku za svoga brata
-—Da, gospođica Vajler iz agencije, rekla mi je da ste rančer – rekla je i brzo sela. Bila je bleda i iscrpljena i još uvek se nije oporavila posle teške upale pluća.
-—Da li se dobro osećate? – upitao je zabrinuto.
-—Dobro se osećam. gospodine Stoufer – odgovorila je, setivši se njegovog imena iz uputsva koje je dobila od gospođice Vajler. – Oporavljam se posle upale pluća, pa sam jo5 uvek malaksala.
Seo je prekoputa nje na sofu i nasmešio se. – Iscrpljujući bolest. Mada nisam nikada bolovao od toga. znam kako je. jer je jedne godine moj brat Glen, skoro umro od zapaljcnja pluća. SuviSe mnogo puši.
-—Vaš brat? upitala je zaintercsovano i uključila svoj prenosivi kompjuter namestivši ga sebi na krilu.
—Da, moj brat i stariji ortak. Glen vodi poslove – iz njegovih reći provejavala je ljubomora. Podigla je glavu. Li je imala dvadeset i tri godine, a ni on nije mogao imati više. Osetila je veliku sličnost između sebe i njega. Do svoje smrti pre tri godine, njeni roditelji su je prilično nagovarali da se bavi pozivom koji su smatrali da ona želi. Po tome kako su njegove reći zvučale, Glen je isto radio s ovim mladićem.
Dok je živcla u Mineapolisu pre ne go Sto je sumanuta trka ugrozila njeno zdravlje. Li je bila vitka i privlačila poglede muškaraca. Međutim, sada je bila samo bleda senka žene kakva je nekada bila. Njena plava kosa bila je oštra, i beživotna, a svetlozelene oči upale i bez sjaja. Loše je izgledala i to se jasno videlo u očima mladog ćoveka.
-—Da li ćete moći da obavite taj posao? – upitao je učtivo. – Ne izgledate dobro.
-—JoS se nisam sasvim oporavila, ali to je sve – izjavila je ponosno. – Tek sam nedavno izišla iz bolnice.
«—Verovatno je to razlog – promrmljao je. Ustao je i krupnim koracima prešao prostoriju i pregledao beleSke na stolu. – Da počnemo. Prvo pismo ide Giendalu Stouferu, ranć „Betanija”, Turang, Arizona.
—Arizona? – Lice joj se ozarilo. – Stvarno?
-—Stvarno. – Podigao je glavu i nasmejao se. – Grad Turang je dobio ime po ogromnom ranču koji se nalazi u blizini, a čiji su vlasnici postali mul-timilioneri. Naš je minijaturan u po rcdenju s njihovim, ali moj veliki brat se nada.
-—Oduvek sam želela da vidim pravi ranč – priznalaje. – Moj dedaje nekada bio gonič stoke i često mi je pričao o svom životu i mestima koje je video. -Uspravila se i nelagodno nasmešila. – Izvinite, nisam imala nameru da vas zadržavam.
-—U redu je. Čudno, ali ne izgledate kao devojka koja voli prirodu – rekao je i zaintercsovano je pogledao.
-—Obožavam je – rekla je tiho. – Živela sam u malom gradu sve do svoje desete godine kada su se moji roditelji preselili u Mineapohs. Još uvek žalim zbog toga.