U današnjem članku, osvrnućemo se na životnu priču Ketlin Tarner, holivudske glumice koja je postala ikona osamdesetih godina prošlog veka.
Njeno ime je postalo sinonim za zvezdu prve klase, a njeno prisustvo na ekranu i izvan njega bilo je obeleženo nevjerojatnom harizmom i ženstvenošću. Njenu karijeru obeležile su uloge u filmovima koji su je doveli na sam vrh filmske industrije. Iako je bila poznata po svom glamuru i senzualnosti, njena priča nije bila bez teškoća, a osamdesete godine postale su samo početak jedne borbe sa teškim životnim okolnostima.
- Ketlin Tarner osvojila je svetsku publiku 1981. godine ulogom u erotskom trileru Telesna strast (Body Heat), što je bio trenutak kada je postala jedno od najvećih imena u industriji. Nizali su se uspešni filmovi kao što su Lov na zeleni dijamant, Dragulj sa Nila, Rat Rouzovih i drama Čast Pricijevih, za koju je čak bila nominovana za Oskara. Publika ju je obožavala, a producenti su se utrkivali da je angažuju. Na vrhuncu svoje slave, bila je oličenje glamura, samopouzdanja i senzualnosti, što je dodatno učvrstilo njen status kao jedne od najprepoznatljivijih zvezda tog perioda.
Međutim, iza svetla reflektora i premijernih događanja, njen život počeo je da se menja. Početkom 1990-ih, Ketlin je počela da oseća neobjašnjive bolove i slabost u zglobovima, što je kasnije dijagnostikovano kao reumatoidni artritis. Ova hronična autoimuna bolest, koja utiče na pokretljivost zglobova i uzrokuje teške bolove, potpuno je promenila njen život. 2007. godine povukla se iz javnosti, a njen privatni život postao je borba sa bolešću koja je ozbiljno narušila njeno zdravlje i mobilnost.
U potresnom intervjuu za The Guardian, Ketlin je otvoreno podelila svoja iskustva, govoreći o tome kako je njeno telo reagovalo na bolest: „Moj svet se srušio. Telo mi je odgovaralo neverovatnim bolom svaki put kada bih pokušala da ga pomerim. Zglobovi su mi toliko oticali da nisam mogla da držim ni čašu vode, niti da podignem sopstveno dete.” Ovi problemi su je doveli do faze kada su terapije i lekovi postali neophodni, ali su ostavili duboke posledice. Zbog uzimanja lekova, Ketlin je doživela značajno uvećanje telesne mase, a njeno lice je bilo otečeno. Fizičke promene koje je doživela bile su u potpunoj suprotnosti sa njenim prepoznatljivim izgledom iz vremena pre bolesti.
- Kroz sve to, Ketlin je postala zavisna od lekova, dok je alkohol postao način da se nosi sa depresijom koja ju je sve više pritiskala. Zbog bolesti, nije mogla da obavlja osnovne aktivnosti bez pomoći. Lekari su joj jasno rekli da bi mogla završiti u invalidskim kolicima, što je bilo dodatno iskušenje za njenu psihu i samopouzdanje. Pored fizičkih patnji, Ketlin je morala da se nosi i sa društvenim pritiscima i surovim komentarima, što je dodatno pogoršalo njeno emocionalno stanje.
„Ceo život sam karijeru gradila na izgledu. Kad sam obolela, to više nisam bila ja. Pitala sam se – ko sam ja bez toga“ – priznala je Ketlin u jednom od svojih najemotivnijih izlaganja. Kroz ove reči, ona je iskreno otkrila koliko je njena identifikacija sa izgledom bila duboko ukorenjena, a bolest ju je prisilila da se suoči sa pitanjem vlastite vrednosti van fizičkog izgleda.
Iako je njeno okruženje, uključujući kolege kao što su Nikolas Kejdž i Bert Rejnolds, ponekad bilo surovo i neosetljivo prema njenoj situaciji, Ketlin nije dozvolila da je to potpuno slomi. Uz podršku prijatelja i porodice, kao i sopstvene odlučnosti, ona je pronašla načine da se bori sa bolešću. Neočekivano rešenje pronašla je u ulošcima za cipele od bakra, koje joj je preporučila koleginica Morin Lipman. Nakon samo tri nedelje korišćenja, Ketlin je ponovo mogla da hoda bez bolova, što je za nju bilo pravo čudo.
Danas, iako je njen fizički izgled značajno promenjen, Ketlin Tarner ostaje simbol hrabrosti i otpornosti. I dalje se bavi glumom, ali uglavnom u pozorištu i na televiziji, gde koristi svoj glas da inspiriše druge. Otvoreno govori o izazovima hronične bolesti, pritiscima koje donosi izgled u Holivudu i važnosti mentalnog zdravlja. Njena priča je podsetnik svima da ne odustanu i da potraže pomoć kad im je potrebna, kao i da nikada ne gube nadu, ma koliko teško bilo.