Davne 2000. godine profesorka Biljana Lazarević iz Smedereva provela je četrdeset čarobnih dana u manastiru Ostrog.
Početak boravka u manastiru Ostrog
Kada je gospođa Lazarević odlučila da poseti manastir Ostrog, imala je brojne sumnje i pitanja. Njene nedoumice su se odnosile na to da li će njeno prisustvo ometati spokoj monaha i njihov život posvećen molitvi i asketizmu. Međutim, njen unutrašnji poziv nije mogao biti ignorisan. Ostrog je za nju predstavljao misteriozno i duhovno središte koje je uvek privlačilo i izazivalo želju za povratkom. Nisu je odvratila upozorenja o teškim uslovima života u manastiru, a ona je uverena da će, bez obzira na poteškoće, biti sposobna da izdrži.
Prvi susret sa manastirom bio je skroman, njen boravak u keliji je bio minimalan – samo krevet bez dušeka, peć i ćebe. U tom okruženju, početak asketskog života postao je očigledan. Hladno vreme i malobrojni vernici nisu smanjili njen osećaj duhovne dubine i posvećenosti. Početni susret sa monasima bio je tih i posmatrački, jer monasi nisu obraćali mnogo pažnje na nju, smatrajući je još jednim od brojnih poklonika koji dolaze u manastir.
Prvi dani i obroci
Nakon dolaska, gospođa Lazarević je bila upoznata sa strogošću manastirskih običaja, uključujući jelo koje je bilo jednostavno i skromno. Prvi obrok u manastiru bio je vrlo jednostavan: čorba od boranije, hleb, masline, a povremeno sir i kajmak. Obroci su se jeli u tišini, uz molitvu jeromona, a proces jela je bio brz, bez nepotrebnog “gustiranja”, što je predstavljalo oblik asketskog odricanja. Brzina i tišina tokom jela bile su simboli discipline i duhovne uzdržanosti.
Noćna tišina i duhovni mir
Jedan od najposebnijih trenutaka bio je tišina noći, koja je donela duboki mir i unutrašnje spokoje. U tom trenutku, gospođa Lazarević je opisala suze koje su joj navirale bez jasnog razloga, osećajući duboku povezanost sa svetom oko sebe. U tom vremenu noći, monasi su se posvetili molitvama, a ona je imala priliku da razmišlja o dubokom miru koji je preplavio manastir. Iako je bila sama sa svojim mislima, nije se osećala napušteno. Mir i tišina postali su osnova njenog unutrašnjeg mira, koji je bio dalek od svakodnevnih buke i stresova.
Prilagođavanje ritmu manastirskog života
Svako jutro u manastiru započinjalo je u ranim jutarnjim časovima, kada su manastirska zvona pozivala na molitvu. Gospođa Lazarević se u početku mučila da zaspi zbog tvrdog kreveta, ali ubrzo je prihvatila ritam života u manastiru. Njena svakodnevna rutina postajala je sve jasnija: jutarnje molitve, rad u manastiru, tišina i skromnost, postajali su ključni delovi njenog novog života. Kroz vreme, manastirski život je postao prirodan i prihvatljiv za nju, a čak su joj monasi, koji su primetili njen težak početak, pružili dodatne udobnosti poput dušeka i stola u njenoj keliji.
Monaške osobitosti i filozofija života
Monasi u Ostrogu su poznati po svojoj mudrosti, obrazovanju i skromnosti. Njihova filozofija života se svodi na tišinu, molitvu i unutrašnje pročišćenje. Život je postavljen na temelju uzdržanosti i duhovne discipline. Gospođa Lazarević je primetila da su monasi uglavnom vrlo uzdržani u razgovoru, govoreći samo kada je to nužno. Oni žive u tišini, jer veruju da tišina vodi ka dubljem saznanju.
Život monahinje
Jedna od najlepših priča bila je o monahinji koju je gospođa Lazarević upoznala tokom svog boravka. Ova monahinja je napustila uspešnu karijeru kako bi se posvetila Bogu. Njena priča o tome kako je odlučila da se posveti monaštvu, iako je imala veliku karijeru, bila je inspirativna. Zajedno su provela mnogo vremena u tišini, gde su se samo ponekad upuštale u razgovor o dubokim pitanjima života i vere.
Zaključak
Boravak gospođe Biljane Lazarević u manastiru Ostrog bio je duboko transformišuće iskustvo koje je donelo mnoge uvide u duhovnu dimenziju života. U manastiru je pronašla skromnost, molitvu i unutrašnji mir koji su je oslobodili od svakodnevnog stresa i nesigurnosti. Njena priča o životu u manastiru Ostrog podseća nas na vrednosti vere, asketizma i unutrašnje discipline, ali i na lepotu tišine i spokoja u svetu koji je često prepun buke i haosa. Monasi, sa svojom jednostavnošću i mudrošću, postali su za nju uzor u životu i duhovnoj potrazi za smirenjem i razumevanjem