Valentina je imala prava ramena i lepe pune grudi. Struk joj je bio uzan, a noge duge. Držala ih je prekršene. One su često skretale Džefri- jev pogled. Mogao je slobodno da ih posmatra jer je ploča od stola bila od stakla.
Alisa je to sve primečivala. Kao što je i primetila da njegovi pogledi nisu bili napadni i vulgarni. Alisi se više činilo da doktor Džefri nije mo- gao da odoli izazovu kakve su bile Valentinine, kao izvajane, noge.
Valentina je bila predivna ne samo izgledom već i karakterom. Alisa se, razmišljajući o svojoj devojčici, uvek trudila da bude objektivna. I pokušavajući da joj pronađe devojku koja bi po bilo čemu mogla da joj parira nije uspevala. Zato joj je još više bilo teško što je trošila svoju mladost i lepotu na osećaj krivice i što se zatvorila u sobu i svoj svet.
-Da li mogu da znam šta je razlog zbog kog niste ovoliko dugo bili kod lekara?
Džefri se trudio da njegov glas bude tih, pomalo šaljiv, kako Valentina to ne bi shvatila kao nekakav napad na njenu intimu. Iz dugog radnog iskustva, znao je da se osobe koje žive sa takvim hendikepom, vrlo če- sto povlače u sebe i ne dozvoljavaju drugima da prodru u njihov svet. A svaki pokušaj da to neko uradi, doživljavaju kao napad i još više se povlače u sebe.
-Ne možete – šarmantno se osmehnula Valentina.
Prihvatila je te njegove reči kao šalu i tako mu je odgovorila. Nije bila spremna da govori o nesreći koju je doživela i danima koji su usledili posle nje.
Džefri je odmah uvideo da mu neće biti lako da dopre do Valentine. Iako, morao je da prizna, je poželeo da sazna odmah te odgovore. Ta prc- lepa plavuša mu je zagolicala maštu. Pitao se šta je moglo da je natera da čak godinu dana ne ode na pregled kod lekara. Nadao se samo da to nije bilo samosažaljenje.