Napravila se kao da nije čula njegov komentar i zvanično odvratila – Pa, kada smo već ovde, mislim da bi bilo dobro da porazgovaramo o stvarima zbog kojih smo se po ovom kijametu i sastali.
– Aha… – rekao je on tek da nešto kaže. – Samo, ne znam zbog čega bi to trebalo da smo došli…
– Pa… šta vam je rekao profesor Erhart?
– Da vi vodite dečji hor i studirate pevanje na konzervatorijumu. Da, kazao mi je da ću vas možda videti ovde.
Bjanka nervozno zabaci svoju dugu kovrdžavu kosu boje bakra. Bilo je očigledno da profesor nije objasnio Gejlenu da ona treba da ga uvede u posao. Hm… možda je želeo da poštedi čoveka nelagodnosti, pomislila je. Zato je i sama pokušala da bude taktičnija.
– Znate, ja imam dosta iskustva sa horovima. Zbog toga je profesor smatrao da treba da vas poučim stvarima u tom poslu – dodala je obazrivo. On je pogleda s nedoumicom.
– Mislite da možete da me poučite? – upitao je smešeći se. – I to baš o horovima? – dodao je i prasnuo u iskren, veseo smeh.
Bjanka se zbunila.
– Zar vam je tako teško da u to poverujete? – upitala je, na jedvite jade pokušavajući da se osmehne.
On se uozbilji.
– Ja sam siguran da ste vi stručnjak u svom poslu. Ali, stvarno ne mogu da poverujem da mi možete reći bilo šta novo u vezi sa horovima.
Ovo će biti teže nego što sam mislila, pomislila je devojka i jedva čujno uzdahnula. Hm, izgleda da je kod ovog „gubitnika” prisutna ona najgora osobina, a to je preterana samouverenost. Oh, ovakvi tipovi izgleda uvek znaju sve najbolje i ne oklevaju da pokažu kakvi su stručnjaci… Smatraju sebe centrom svega i sve stvari i događaje podređuju svojim ciljevima, čak i kada nižu samo neuspehe. A Henk Gejlen je očigledno primer baš takvog čoveka.
To je objašnjavalo i način njegovog odevanja, ali i držanja uopšte.
Uprkos svemu, Bjanka je rešila da i dalje bude ljubazna. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog starog profesora kome je zaista puno dugovala. Nekoliko časaka je ćutala trudeći se da se obuzda.
– To nije važno – rekla je pomirljivo. – Vidite… profesor je smatrao da vam je potrebna moja pomoć, a ja sam naučila da verujem njegovom sudu.
– Očigledno je da ne patite od skromnosti – nasmejao se čovek. – Oh, priznajem da se već dugo ruko nije tako zaštitnički ponašao prema meni.
To je greška, pomisli Bjanka ljutito. Jer, da su se ljudi drugačije ponašali, on sada ne bi bio ovakav. A ličio joj je na neko razmaženo dete koje je naučilo da sve tera po svome.
…
…
Kategorije
ljubavniromani.xyz