Bastijanova avantura

Probudio se, kao i svakog drugog jutra, tačno u šest sati. Ne obazirući se na to što mu se i dalje spavalo, ustao je i otišao u kupatilo. Tamo se istuširao, kako bi se razbudio, i oprao je zube.
Obukao je laganu trenerku, obuo patike i otišao u kuhinju, kako bi pripremio sok od sveže ceđenog voća. Imao je najmodernije kuhinjske aparate, tako da mu to nije oduzelo previše vremena.
Uzeo je čašu i izašao na terasu. Ispijao je sok u malim gutljajima, upražnjavajući tehniku dubokog disanja. Potom je odradio lagane gimnastičke vežbe, kako bi ubrzao rad srca i krvotoka, i potpuno se probudio.
Istrčao je na ulicu sa uverenjem da mu je pripadao čitav svet. Osećao se lagano, poletno, samouvereno. Trčao je menjajući tempo, kako bi ostvario najbolji efekat. Mentalno se pripremao za predstojeći dan, od koga je, kao i od svakog drugog, očekivao da mu donese poslovni uspeh, pojača
dozu samopouzdanja i pomeri ga na lestvici neposustajućeg napretka.
Bio je u punoj meri fokusiran na sebe, što ga je sprečavalo da primeti lepote parka, kroz koji je trčao, ili ljude sa kojima se mimoilazio na stazi. Ignorisao je čak i to što su ga devojke, koje su odrađivale jutarnje treninge u uzanim helankama, upadljivo zagledale, i slale mu osmehe u nadi da bi mogao da ih primeti. Bastijan Hofman je čvrsto verovao u to da je, jedino kompletnom posve-ćenošću, mogao da ostvari rezultate koje je priželjkivao. Zato nije želeo da rasipa svoju pažnju, niti da troši svoje vreme. Dobro je pazio da ga niko ne ometa, da mu se niko ne nameće. Nimalo nije hajao za tim što su ga, kako kolege tako i prijatelji, smatrali za nekoga ko je umišljen, uobražen, pun sebe. Sve što je od njih želeo, bilo je da ne ugrožavaju njegov striktni životni raspored, njegovu rutinu koje se slepo držao.