Jelka Krstić je žena koja je godinama živela u ekstremnim uslovima, gotovo potpuno izolovana od modernog sveta. Njeno detinjstvo i mladost nisu bile ispunjene uobičajenim iskustvima koja pruža savremeni život. Jelka nije išla u školu, nije gledala televiziju, niti je imala bilo kakve kontakte sa tehnološkim dostignućima. Ipak, njena životna snaga, inteligencija, osećaj za prostor i orijentaciju, kao i ogromna empatija, učinili su je posebnom. Iako su je mnogi ignorisali, ona je bila osoba koja je uvek imala saosećanja za druge, dok je njeno okruženje često bilo hladno prema njoj.
Život u izolaciji
Jelkin život u planini, iznad sela Bogoševo, bio je pun borbe. Učestvovala je u životu planine, gde je godinama čuvala stado ovaca i trudila se da preživi. Sa samo nekoliko ovaca, bez struje, i gotovo bez ikakvih osnovnih uslova, Jelka je bila primorana da se oslanja na ono što je priroda pružala. Njeno najbliže okruženje bilo je selo, ali čini se da niko nije mario dovoljno da joj pomogne, dok su braća i sestre gledali svoja domaćinstva. Jelka se sećala vremena kada je živela u jednom ruševnom podrumu, gde je bila potpuno zanemarena, a jedini izvor hrane bile su divlje jabuke i povremene donacije od lovaca.
Zima je bila posebno teška. Zima u planini, bez adekvatnih skloništa, bila je gotovo nepodnošljiva. Jelka je objašnjavala kako je improvizovala krov od najlona, dok su snovi o boljoj budućnosti bili daleki. Tureći granje po krovovima i spaljujući oganj ispod, Jelka je pokušavala da preživi. Bilo je to vreme najtvrđe borbe protiv prirode, uz stalnu opasnost od zveri i vukova.
Teška sudbina
Jelka je rođena u velikoj porodici, sa sedmoro braće i sestara. Na kraju, zbog bolesti oca, ona je bila jedina koja je ostala da se brine o njemu, zbog čega nije imala prilike da se uda i zasnuje svoju porodicu. To joj je bila najveća žal, kako kaže. Uz to, njen život je bio obeležen saosećanjem prema drugima, ali nedostatkom pomoći i ljubavi od strane svoje rodbine.
Jelka se sećala trenutaka kada je od roditelja morala da obavlja najteže zadatke, dok su svi drugi živeli svoje živote. Baka Jelka nije imala sreće u braku jer nije mogla da donese miraz, što je bila prepreka za udaju. Čuvala je svog nepokretnog oca sve dok je mogla, što je učinilo njen život još težim. Usamljenost, nemoć da stvori svoju porodicu, i svakodnevna borba za život ostavili su dubok trag u njenoj duši.
Novica Jović: Spas u pravom trenutku
U trenutku kada je život Jelke postao gotovo nepodnošljiv, pojavila se osoba koja je promenila njen život. Novica Jović, penzionisani radnik iz Surdulice, odlučio je da se vrati u svoje rodno selo. Iako je Jelka bila samo nekoliko kilometara udaljena od njega, on je često viđao njenu muku i nije mogao da ostane ravnodušan. S obzirom na to da je njegova kuća bila prazna, ponudio je Jelki da se useli kod njega.
Ovaj susret bio je ključan za Jelku. Novica joj je pružio dom i sigurno okruženje. Jelka je konačno dobila toplotu doma, iako je kuća bila bez struje. Ovaj čin solidarnosti omogućio je Jelki da živi dostojanstvenije, dok je Novica bio zadužen za sve što je trebalo da se obezbedi za svakodnevni život.
Zajedno, ali odvojeno
Jelka i Novica su nastavili da žive zajedno, ali sa jasno podeljenim ulogama. Jelka se brinula za kuvanje i pripremu hrane, dok je Novica preuzeo brigu o svim drugim potrebama. Jelka je, međutim, ostala verna svojoj samostalnosti i nije želela da pređe u Novičinu kuću, iako je on bio voljan da je primi. Ona je bila posvećena svom skromnom životu u planini, koji joj je bio jedini svet sve dok je bila sposobna da ga održava.
Jelka je bila poznata po tome što je nosila samo bosi opanak, pa čak i po snegu, što je samo potvrdilo njenu čudnu snagu, izdržljivost i volju za životom, iako je bila okružena siromaštvom.
Iako je sve imala, duša je bila prazna
U novom domu sa Novicom, Jelka je imala sve što je potrebno za život. Međutim, svi materijalni resursi nisu mogli da popune prazninu koju je osećala u svom srcu. Jelka je često pričala o tome kako je žudela za porodicom i kako je tužno što nikada nije imala svoj dom. Iako je živela sa Novicom, on je bio samo njen prijatelj, a istinska povezanost koju je želela nije se mogla zameniti.
Jelka je, uprkos svim dobrim stvarima koje je doživela u poslednjim godinama svog života, bila duboko potresena što nije ostvarila svoj životni san — da bude deo porodice. Za nju, to je bilo najveće razočarenje, čak iako je fizički imala sve potrebno.
Zaključak: Poruka Jelkinog života
Jelkin život je izuzetno težak, ali i inspirativan. Ona je osoba koja je uprkos velikim teškoćama uspela da sačuva čiste vrednosti i empatiju prema drugim ljudima. Njena priča nam pokazuje da se život može oblikovati na razne načine, iako nas nevolje mogu pratiti, može se pronaći snaga da se nastavi dalje. Jelka Krstić je primer čoveka koji, uprkos svim problemima i nepravdi koju je doživela, nije izgubila veru u ljude. U njenom životu, ljubav prema drugima, čak i u uslovima siromaštva, bila je na prvom mestu.