Unatoč činjenici da je 21. stoljeće, mnogi roditelji još uvijek dižu galamu oko spola djeteta. U prošlosti su žene stavljane na stup srama ako ne rađaju mušku djecu, au nekim krajevima ta je praksa zadržana i danas. Sljedeća priča ide u prilog tome.
Početak priče i izazvane reakcije
Žena je ispričala kako je dala 100 evra unuku od ćerke i 300 evra unuku od sina, uz objašnjenje da je razlog za ovakvu raspodelu to što je unuk od sina “posebniji” zbog toga što je sin. Ovaj status izazvao je brojne komentare, jer mnogi korisnici društvenih mreža nisu mogli da prihvate ovu podelu.
Komentari su se svodili na to da se unuka od ćerke, kao žensko dete, tretira kao manje vredno, dok je muško dete (unuk od sina) dobilo znatno više pažnje i novčanih sredstava. Različiti korisnici su se pitali kako se roditelji, a posebno bake i deke, ponašaju prema svojim ćerkama u poređenju sa sinovima, u društvu u kojem je mizoginija i dalje prisutna.
Problem mizoginije u našem društvu
Sama činjenica da su mnogi korisnici odmah osudili ovakvo ponašanje, ukazuje na duboko ukorenjeni problem mizoginije koji je prisutan u mnogim kulturama, pa tako i u srpskoj. Naime, žene se često vaspitavaju u uverenju da nisu jednako vredne kao njihovi muški vršnjaci, iako bi to trebalo da bude potpuno suprotno. Ovaj incident je samo jedan u nizu sličnih slučajeva, jer u mnogim porodicama deca često odrastaju sa osećajem nepravde i nejednakosti u tretmanu.
Iako mnogi ljudi veruju da su takvi stavovi zastareli, činjenica je da se seksizam u porodici često prenosi sa generacije na generaciju. Kao rezultat toga, deca (posebno devojčice) od malih nogu usvajaju negativne stavove o sebi, a odrasli ih ne stimulišu da postanu samosvestne, nego ih podstiču da prihvate ulogu “drugog plana” u odnosu na svoje muške vršnjake.
Slučaj komšije i nepravedne podela imovine
Iako je tema diskriminacije u porodici postavljena kroz priču o krštenju, nije bilo dugo pre nego što su se pojavili i drugi primeri sličnih nepravednih postupaka u društvu. Na primer, jedan od komentara je spomenuo komšiju koji je svojim investitorima poklonio veliku količinu zemljišta, a potom je svu imovinu raspodelio na sina, dok pokojna ćerka nije dobila ništa.
Čak i nakon smrti ćerke, komšija je obećao unuci da će joj dati stan, međutim, sin se pobunio i on je, bez ikakvog obzira, opstruirao ispunjenje tog obećanja. Ovaj incident je još jedan u nizu koji osvetljava nejednakost u raspodeli imovine i resursa u porodici, koja se često bazira na tradicionalnim vrednostima prema kojima je sin vredniji od ćerke.
Stavovi javnosti
Reakcije javnosti na ovakve slučajeve uglavnom se svode na dve strane. Na jednoj strani, mnogi smatraju da je nepravedno upuštati se u tuđe porodične odnose i da je to privatna stvar svakog pojedinca, a na drugoj strani, postoje oni koji smatraju da društvo mora reagovati na takve nepravde, jer one oslikavaju duboke kulturne probleme u širem kontekstu.
Na kraju, nije bitno da li je baka u ovom slučaju imala dovoljno materijalnih sredstava da pruži jednak tretman svim svojim unucima. Ono što je zaista važno jeste da nepravedna raspodela ljubavi i resursa može imati dugoročne posledice na razvoj dece i njihove međusobne odnose.
Zaključak
Ovaj slučaj, iako naizgled sitan, osvetljava problem diskriminacije u porodici koja često ima šire društvene posledice. U društvu koje teži jednakosti, važno je da svako dete, bilo da je muško ili žensko, bude tretirano ravnopravno i poštovano. Ovaj incident je samo podsetnik na to koliko je važno razmišljati o porodičnim vrednostima i njihovom uticaju na razvoj ličnosti, kako bi se stvorio pravičan i jednak društveni okvir za sve.