Žustar i na momente preglasan monolog Barbare Dilejni, prekinut je ulaskom sobarice koja je poslužila ledeni čaj i odmah se diskretno povukla, osetivši napetost koja je vladala u prostoriji.
Barbara se, sa izrazom lica prepunog ogorčenja, ponovo obratila svojoj dugogodišnjoj prijateljici, Amandi Stjuart. – Kažem ti, više nikada neću moći da verujem nijednom muškarcu! I pre sam sumnjala da su slatkorečivi i neverni, a konačno sam se i uverila u to! Pokušaću da ih se klonim, ali pre toga moram da se osvetim onom… onom… – čvrsto je slegla šake u pesnice, ne pokušavajući da pronađe pravi izraz.
– Očekujem od tebe, Barbara da promeniš taj stav, čim zaboraviš na svoje nedavno, neprijatno iskustvo – Amanda se protegla da bi uzela veliku čašu u kojoj se nalazio rashlađeni čaj. – ja i dalje mislim da su muškarci najbolja stvar koja nam se može desiti u životu.
– A jasam naivno poverovala da se ta najbolja stvar zove Dejvid Morisi! – Barbara je zagnjurila lice u raširene šake. – Oh, Amanda, gotovo da mi je drago što si ćelu proteklu godinu provela u Birmingemu i što nisi bila svedok moje lažne sreće.
– Odlično… – promrmljala je Amanda sebi u bradu. – Bar je nekome drago što sam tavorila u tom gradu…
Kao da je uopšte nije čula, Barbara je nastavila svoju žalopojku. -Ponekad pomislim da taj… taj… okoreli ženski zavodnik i nije kriv za ovo kako se sada osećam. Ja sam kriva! Ja sam kriva! Lično JA! Kako sam samo mogla da nasednem na te lepe reči i obećanja? Kako sam mogla da dozvolim da me ubedi u svoju ljubav i vernost, u postojanost naše veze i zajedničku budućnost? Ali, zar sam mogla drugačije da mislim, posle toliko osmeha, komplimenata, nežnosti… – ponovo je prekrila lice rukama i zajecala gorko.
Amanda je nekoliko trenutaka ćutke gledala svoju prijateljicu, razmišljajući o onome što joj je upravo pričala. Gotovo da nije mogla da veruje da je Barbara dozovlila sebi da se upusti u vezu sa mladićem kao što je Dejvid Morisi. Iz pisama i dugih telefonskih razgovora koje je vodila sa svojom prijateljicom, Amanda je odmah shvatila da je Dejvid neozbiljan i neodgovoran, iako ga je Barbara neprestano branila, govoreći da je samo ljupko nemaran. Nije joj smetalo čak ni to što je bio nekoliko godina mlađi od nje.
