Čak ni roditelji malenog Aleksa Kunde nisu mogli da poveruju da će njihov sin ikada biti spreman da se posveti nečemu s toliko odlučnosti, izdržljivosti i ljubavi, ali, kako je vreme prolazilo, postalo je jasno da Aleks nije samo obećao – on je želeo da ispuniti to obećanje, i to po svaku cenu.
Aleks, četvorogodišnji dečak iz Džordžije, bio je neizmerno vezan za svoju sestru Mirandu, a njihova veza bila je toliko snažna da je jedan trenutak odredio njegov put u životu. Pre 13 godina, dok je njegova sestra bila još mala, on joj je dao obećanje, obećanje koje je postalo simbol njegove posvećenosti i ljubavi, a koje je držao kroz sve godine, sve dok nije završio školu. Obećanje se odnosilo na njenu borbu sa teškom bolešću, autoimunim hepatitisom, koji je zahvatio njenu jetru.
- Autoimuni hepatitis je ozbiljna bolest koja izaziva upalu jetre, što se događa kada imuni sistem tela, umesto da štiti telo, počne napadati zdrave ćelije organa. U slučaju Mirande, bolest je bila izuzetno agresivna, ali, uprkos tome, ona je bila izuzetno hrabra i posvećena svojoj školi. Bez obzira na svoje zdravstvene poteškoće, poput ekstremnog umora, mučnine, bolova u stomaku i zglobovima, Mirandi nije padalo na pamet da propusti nijednu školsku obavezu. Ona je bila uzorna učenica, i to u prvom razredu, a svi u njenoj školi su isticali koliko je to impresivno za nekog ko se svakodnevno borio sa takvom bolesti.
Nažalost, autoimuni hepatitis može zahtevati transplantaciju jetre, a u Mirandinom slučaju, bolest je bila neizlečiva i na kraju joj je oduzela život. U poslednjim danima njenog života, kada je bilo jasno da joj neće biti bolje, škola joj je dodelila nagradu za savršeno pohađanje, jer nije propustila nijedan dan nastave. Ta nagrada nije bila samo priznanje za njenu istrajnost, već i podsećanje na njenu snagu i hrabrost. Međutim, kako bi primila ovu nagradu, bila je potrebna pomoć njenog četvorogodišnjeg brata, Aleksa, koji je preuzeo zadatak da je primi u njeno ime.
Kada je Aleks sišao sa pozornice sa nagradom u rukama, u tom trenutku je rekao nešto što je nateralo njegove roditelje da puste suze.
“Rekao nam je tada: ‘Učiniću ovo za nju.’ Nameravao je da pohađa istu školu kao i ona i da ne izostane ni jedan jedini dan,” prisetio se Aleksov otac, Preston Kunda.
Niko nije mogao ni da zamisli da će jedan mali dečak ozbiljno shvatiti svoju reč i održati obećanje koje je dao svojoj sestri. Iako roditelji možda nisu verovali da će Aleks zaista slediti svoje obećanje, kako su godine prolazile, postalo je jasno da on nije imao nameru da ga prekrši. Aleks je bio istrajan, i to u svakom pogledu. Čak i kada su pokušali da ga ohrabre da izostane iz škole, on nije popustio. Kada je bio u četvrtom razredu, roditelji su mu predložili da propusti školu i ide na zabavu u Diznilend, ali Aleks nije želeo da se odrekne svog obećanja.
“U petak smo planirali da ga ostavimo kod kuće, ali on je rekao da neće,” priseća se majka Arlin Kunda.
Aleks je imao jasnu i duboku motivaciju za svoju istrajnost.
“To je obećanje koje sam joj dao. Ne mogu više ništa da joj obećam jer više nije sa mnom. Zato jedno jedino obećanje koje sam joj dao, želim i da održim,” rekao je Aleks, sa tugom u glasu, ali i s odlučnošću koja ga je vodila kroz sve godine.
Aleks nije izostao iz škole nijednog dana tokom čitavih 13 godina. Svaki put kada bi se suočavao s izazovima i umorom, setio se svog obećanja i kako je to obećanje bilo važno. Bilo je to više od samo praćenja školskih obaveza; bilo je to čuvanje sećanja na sestru i pokazivanje njegove ljubavi i poštovanja prema njoj.
Izračunato je da je Aleks proveo ukupno 2.340 dana u učionici, što je značilo da nijednog trenutka nije odustao od onoga što je obećao svojoj sestri.
Sada, kao srednjoškolac, Aleks je postao poznat među svojim prijateljima i učiteljima kao jedini učenik koji nije imao nijedno izostajanje tokom osnovne škole. Međutim, u njegovom srcu, najvažnija stvar nije bila ta što je postao poznat po svom savršenom prisustvu na časovima. Najvažnija stvar bila je to što je njegovo obećanje bilo simbol njegove ljubavi prema sestri, simbol njegove posvećenosti i hrabrosti koja nije popustila čak ni u trenucima tuge i gubitka.
Aleksovo neverovatno putovanje kroz školu, koje je bilo više od obične školske obaveze, postalo je priča o ljubavi, hrabrosti, i neprestanom poštovanju obećanja, koje će se pamtiti i deliti još dugo, dugo.