Uvođenje u temu:
Imam-hatib Muhamed Demirović ispričao je kroz jedan snažan i emotivan događaj kako često ljudi zaborave pravu vrednost života i roditeljstva, stavivši previše naglaska na to kog će biti pola njihovo dete. On je, kroz primer jedne porodice, objasnio da je Bog taj koji određuje pol deteta i da je mnogo važnije da dete bude zdravo, srećno i berićetno. U njegovoj priči, ključna je poruka da roditeljstvo nije vezano za broj dece ili njihov pol, već za ljubav, brigu i sreću koju donose.
Razrada teme:
Priča koju je Demirović ispričao odnosi se na bračni par koji je imao troje ćerki. Žena je bila ponovo u drugom stanju, a njen muž je bio veoma isključiv u vezi sa željom da sledeće dete bude muško. On je bio toliko odlučan da nije želeo da ima više ženske dece. Čak joj je rekao: „Ako rodiš žensko dete, iz bolnice se ne vraćaj kući.” Žena je, naravno, bila pod velikim stresom zbog toga, ali je porodila još jednu devojčicu. Iako je bila srećna što je dobila zdravo dete, njena tuga i briga zbog reakcije muža bile su očigledne.
Doktor koji je bio prisutan tokom porođaja bio je zapanjen njenom reakcijom, jer je svaki roditelj obično presrećan kada primi svoje dete u ruke, uprkos bolovima i naporima tokom porođaja. Žena je, međutim, bila potpuno slomljena. Sa suzama u očima, jedva je uspela da izgovori: „Ova moja ćerka je razvod sa mojim suprugom. On mi je rekao ako rodim žensko, da se ne vraćam kući.”
Doktor, iako iznenađen, imao je mudrosti da deluje u toj situaciji. Pozvao je supruga žene, saopštivši mu da je dobio sina. Muž je, naravno, bio presrećan i požurio je ka bolnici da vidi svog sina. No, ubrzo nakon toga, dogodilo se nešto neočekivano. Tokom drugih porođaja, jedno od novorođenčadi imalo je fizičke deformacije, što je uzrokovalo veliku zabrinutost.
Doktor je iskoristio ovu priliku da mu pokaže to dete, koji je bio u veoma lošem fizičkom stanju. Kada je muž pogledao to dete, bio je potresen i šokiran. Iako je bio uplašen i ispunjen saosećanjem, doktor mu je zatim rekao: „Spusti tu bebu” i pokazao mu njegovu ćerku. „Ovo je tvoje dete koje si dobio,” rekao je doktor.
Ovaj trenutak bio je ključan, jer je otvorio oči mužu i podsetio ga na to da ljubav prema detetu ne zavisi od pola. Njegovo srce je bilo dovoljno dirnuto da promeni stav i sa ljubavlju dočeka svoju suprugu i ćerku. Vratio se kući sa suprugom, svestan da pol deteta nije toliko važan koliko su važni ljubav, poštovanje i briga koju kao roditelji pružaju.
Zaključak:
Kroz ovu priču, Imam-hatib Muhamed Demirović nas podseća na važnost uloge Boga u određivanju pola deteta. Pol deteta nije ono što čini porodicu potpunom, niti to treba biti glavni kriterijum za sreću roditelja. On je naglasio da je najvažnije da dete bude zdravo, srećno i da doprinosi zajednici. Nema potrebe za predrasudama i isključivostima, jer to da li je dete muško ili žensko nije toliko bitno koliko to da dete ima ljubav i pažnju svojih roditelja.
Ova priča nas podseća da se ne fokusiramo samo na spolnost deteta, već na njegovu unutrašnju vrednost i na to koliko ljubavi može doneti svojoj porodici i društvu. Najveći dar koji roditelji mogu pružiti svom detetu nije njegov pol, već njihova ljubav i briga.