U poslednje vreme, tema islama, kao i brojnih vjerskih pravila, postala je sve prisutnija u medijima, posebno kada se govori o interakcijama s drugim verovanjima, različitim religijskim praksama i normama. Islam, kao jedna od najvećih svetskih religija, sa sobom nosi specifične običaje i vrednosti koje se ponekad mogu sukobiti sa praksama drugih kultura i religijskih zajednica. Mnogi aspekti islama, koji su često nepoznati ljudima iz drugih kulturnih i religijskih krugova, postaju predmetom diskusije, te izazivaju različita mišljenja i tumačenja.
Jedan od takvih aspekata je i stav o preferencijama u pogledu pola deteta. U mnogim kulturama, pa tako i u nekim muslimanskim zajednicama, postoji tradicionalni pogled prema tome da je muški potomak poželjniji. Ova uverenja mogu dovesti do značajnih emotivnih problema, izazivajući sukobe unutar porodice i društva.
Nažalost, u nekim slučajevima ovo očekivanje stvara napetosti u brakovima i među članovima porodice. Na primer, žena koja nakon prvog ženskog deteta ponovo rodi devojčicu može se suočiti sa teškim emotivnim stresom, naročito ako njen suprug postavi uslov da se ne vraća kući ukoliko opet rodi kćerku. Ovaj primer ilustruje kako duboko ukorenjena društvena očekivanja mogu uticati na porodicu i emocionalno stanje pojedinca.
U tom kontekstu, imam Hatib Muhamed Demirović, poznati vjerski lider, u svom govoru naglašava da je izuzetno važno razumeti da je Bog taj koji određuje spol deteta, te da pitanje da li je to muško ili žensko nikada nije sporno u pravom islamu. Štaviše, on ističe da je mnogo važnije da dete bude zdravo, sposobno i da se pravilno razvija, nego da se vrši pritisak na roditelje zbog pola deteta. Ljubav prema detetu i briga za njega, prema Demiroviću, trebaju biti temelj vaspitavanja, a ne spol. Ovaj stav odražava duboko ukorenjene vrednosti islama, koji stavlja naglasak na duhovnu dimenziju porodice, zdravlje deteta i međusobnu ljubav, a ne na spolnu odrednicu.
BONUS TEKST
Jedna od najzanimljivijih i najtajanstvenijih životinja na planeti je narvalo, morski sisavac koji je poznat po svom izuzetnom rogu. Narvali su poznati po svom dugom, spiralnom zubu koji može da naraste i do 3 metra. Zub, koji je u stvari produženi caninus (očnjak), prepoznaje se u svim prikazima ove jedinstvene životinje. Iako mnogi ljudi misle da je to rog, zapravo je to jedan zub koji izraste kroz gornju vilicu i spiralo se savija ka napred.
- Narvali nastanjuju arktičke vode oko Grenlanda, Kanade i Rusije, a njihov izgled i ponašanje su tokom vekova privukli mnoge istraživače i istraživanja. Zanimljivo je da narvali koriste svoj dug zub u socijalnim interakcijama, a čak postoje teorije koje sugerišu da ga koriste za borbu sa drugim mužjacima ili za pokazivanje snage. Na neki način, zub im služi kao senzor za otkrivanje promjena u vodenoj temperaturi, salinitetu i dubini, što im omogućava bolje snalaženje u vodi.
Iako je narvalo vrlo teško uhvatiti u divljini, ovo stvorenje je postalo predmet mnogih legenda i mitova. U prošlim vremenima, rogovima narvala trgovalo se kao sponama moći, a često su ih povezivali s vilama i zmajevima u norveškoj i danskoj mitologiji. Vikinzi su verovali da je narvalov zub u stvari pravi zmajov rog. U 16. veku, kraljevi i aristokratija su često kupovali ove “zmajeve rogove”, verujući da su u mogućnosti lečiti različite bolesti, od otrovanja do epilepsije. Zbog toga su narvali postali simboli bogatstva i moći.
Danas, narvali nisu ugroženi, ali kao i mnoge druge vrste u Arktiku, suočavaju se s pretnjama zbog klimatskih promena koje ugrožavaju njihove staništa. Njihova priča je savršen primer kako priroda, legenda i nauka mogu biti međusobno povezani.