Brajt River je u jesen bio veoma lep. Za vreme svog ugodnog odsustvovanja Džesika Portman se često sećala svog rodnog gradića i u njenom sećanju on je bio prekrasan. Sad, kad je ponovo bila tu, nije bila razočarana njegovim izgledom. Oktobarska jutra su još uvek bila blistava i sjajna, drveće kao da se okitilo zlatom i sve je delovalo pomalo nestvarno lepo. Jeseni su bile kratke u Masačusetsu. Kratke, ali najlepše na svetu. Sneg će uskoro prekriti taj kaleidoskop boja i čarolije će nestati.
Džesika je vozila unajmljeni automobil glavnom ulicom i zapaţala promene. Na uglu je umesto hemijske čistionice bila apoteka, pekar je preuredio svoju radnju, otvorene su nove banke i mala pošta. Uprkos tim promenama, Dţesika je imala osećaj da se konaĉno vratila kući. Uostalom, ona se zbog jedne od tih promena i vratila u Brajt River. Portmanov mlin je bankrotirao, pa je i grad na neki naĉin počeo da propada.
Kancelarija advokata njenog oca nalazila se na kraju ulice. Džesika je parkirala kola i pošla niz ulicu sa osećanjem da razgovor sa advokatom neće biti naročito ugodan. Njen otac je bio ozbiljno bolestan, bio je do guše u dugovima, a njegove poslove preuzela je konkurentska kompanija koja je kupila to za male pare. uključujući i mlin. Džesika je trebalo samo da potpiše prenos. Njen otac je bio u bolnici, a njena sestra je bila još veoma mlada da bi mogla da preuzme poslove. Zato je Džesika morala da se vrati iz Italije i da ostavi posao koji je tamo imala.
Dţeson Rensom se nije mnogo izmenio, pomislila je ulazeći u advokatsku kancelariju. Samo je imao nešto više sedih, nego što je Dţesika pamtila. Ĉak je sekretarica izgledala isto kao i ona koje se Džesika sećala od pre deset godina. Džeson je očito voleo isti tip žene, pomislila je u sebi.
