Te kobne 1999. godine Mihaela je sa sestrom izašla iz dvorišta da kupi sladoled i za tren oka neko ju je ukrao ispred rođene kuće
Drugog januara 1999. godine, gradić Mesa u Arizoni još je bio obasjan prazničnim lampicama. U vazduhu su se osećali ostaci božićne radosti, dok su deca bezbrižno provodila vreme napolju. U dvorištu porodice Bigs dve sestre – jedanaestogodišnja Mihaela i dve godine mlađa Kimber s nestrpljenjem su čekale kamion sa sladoledom. Muzika se približavala, a njihovi dlanovi su već stezali sitniš.
Mihaela Bigz nestala je jednog popodnevna i nikada je nisu pronašli Foto: Printscreen/Youtube/48 Hours
Naizgled bezazlen trenutak prerastao je u tragediju. Kimber je na trenutak otrčala po jaknu jer joj je postalo hladno. Nije je bilo ni dva minuta. Kada se vratila — Mihaele više nije bilo. Ostao je samo bicikl, prevrnut na travi, i nekoliko rasutih novčića. Iza tog trenutka, trag o devojčici jednostavno prestaje da postoji.
Potraga bez odgovora
Već tog dana, cela Mesa bila je pod opsadom. Ulice su preplavili plakati sa Mihaelinom fotografijom i porukom njenih roditelja: – Pomozite nam da pronađemo našu ćerku.
Plakat koji su napravili roditelji Mihaele Bigz Foto: Printscreen/Youtube/48 Hours
Helikopteri su kružili iznad kuća, volonteri i policija pretraživali svaku ulicu, šumu i napušteni objekat. Ali ništa — nije bilo ni jednog svedoka, ni jednog konkretnog trag. Istraga je počela unutar same porodice. Mihaelin otac, Darijen, uhvaćen je u laži — tvrdio je da je bio na jednom mestu, a ispostavilo se da je bio u tajnoj vezi. Iako je njegova neistina izazvala sumnju, isključena je mogućnost da je umešan u nestanak. Poligraf, suze i činjenice pokazali su da nije kriv.
Sumnje, optužbe i ćutanje
U fokusu istrage našao se komšija, Dij Blalok — čovek sa kriminalnim dosijeom i reputacijom nasilnika. Jedna žena je čak tvrdila da je on pretukao i da ima informacije o Mihaelinom nestanku. Nažalost, umrla je pre nego što je mogla da svedoči pred sudom. Policija nikada nije pronašla ništa kompromitujuće u njegovoj kući. Ipak, porodica Bigs je verovala da upravo on zna istinu.
Mihaela Bigz nestala je jednog popodnevna i nikada je nisu pronašli Foto: Printscreen/Youtube/48 Hours
Kako su godine prolazile, Mihaela je postala simbol izgubljenog detinjstva. Njeno lice gledalo je sa plakata nestalih, dok je njena porodica, slomljena i bez odgovora, pokušavala da nastavi dalje. Roditelji su se razveli, a sestra Kimber je, i kao odrasla žena, nosila težinu tih sudbonosnih devedeset sekundi koje je provela bez nje.
Poruka sa novčanice: Zrno nade ili okrutna šala
Skoro dve decenije kasnije, 2018. godine, u malom mestu u Viskonsinu, jedan muškarac dobio je u ruke novčanicu od jednog dolara. Na njoj je bila poruka, ispisana rukom:
– Zovem se Mihaela Bigs, oteta sam u Mesi. Živa sam.
Novčanica sa porukom o nestanku Mihaele Bigz Foto: Printscreen Facebook
Vesti su se brzinom svetlosti proširile po SAD. Novčanica je brzo dospela u ruke istražitelja. Iako rukopis nije odgovarao onome iz vremena kada je Mihaela nestala, pojavila se nada — da ako je preživela, možda njen rukopis više i ne izgleda kao dečji. Ipak, policijska analiza nije uspela da potvrdi autentičnost poruke niti identitet osobe koja ju je napisala.
Za roditelje, to je bio još jedan emotivni preokret — nada i bol u istom dahu. Neki su verovali da je to znak, drugi su se bojali da je samo još jedna okrutna podvala. Za porodicu Bigs, dilema je bila srceparajuća: da li da veruju? Ili da ponovo proživljavaju bol gubitka
Život bez odgovora
Danas, dvadeset šest godina kasnije, nestanak Mihaele Bigs i dalje je jedna od najmisterioznijih nerazrešenih priča u Americi. Bicikl na travi, rasuti novčići i tišina koja je usledila ostali su simbol trenutka kada je vreme za jednu porodicu stalo.
Kimber je odrasla, postala majka. Sinu priča o sestri koju nikada nije zaboravila. On je zove “anđelom čuvarom”, uveren da ih i dalje negde posmatra. Jer čak i kada je istina daleko, a prošlost bolna, u nekim srcima nada — nikada ne umire.
KURIR.RS