Kupus je jedna od najzdravijih i najčešće korišćenih namirnica u domaćinstvu, ali sve češće možemo na pijacama i u prodavnicama naići na kupus koji izgleda savršeno, ali krije veliku količinu hemikalija korišćenih tokom uzgoja. U nastavku današnjeg članka Vam donosimo kako pomoću 3 stvari da prepoznamo koji kupus sadrži visoke količine hemije…
Sezona zimnice je period kada domaćinstva širom Balkana ožive u posebnom ritmu. Staklenke se pune krastavčićima, paprikama i ajvarom, dok kupus zauzima centralno mesto – bilo za kiseljenje, bilo za pripremu tradicionalnih jela poput sarme i slatkog kupusa. Međutim, uz sve te mirise i boje koje prate jesenje pijace, dolazi i ozbiljno pitanje: kako prepoznati kupus koji je prirodan, a kako onaj prepun hemikalija Stručnjaci upozoravaju da upravo na ovim sitnim detaljima zavisi i naše zdravlje. Prema pisanju Blica, brojni stručnjaci već godinama apeluju da potrošači obrate pažnju na izgled, miris i teksturu kupusa, jer ti faktori mogu otkriti prisustvo pesticida i nitrata.
Nitrati, hemijska jedinjenja koja se dodaju biljkama da bi brže sazrele, predstavljaju najveći rizik kod povrća koje dolazi iz ubrzane i masovne proizvodnje. Dok mnogi misle da su oni bezopasni u malim količinama, problem nastaje kada se nagomilaju unutar biljke. Kod mladog kupusa najviše se skupljaju u korenu i u spoljnim listovima, dok je sredina glavice obično najsigurnija. Upravo zbog toga, stručnjaci apeluju da koren nikako ne treba jesti, iako ga neki ljudi vole grickati pre nego što glavicu polože u bure za kiseljenje. Isto važi i za spoljne listove koje je najbolje odstraniti. Upozorenje je jasno – upravo ti delovi kupusa najčešće sadrže najveću količinu hemije.
- Da bismo razumeli koliko je zapravo nitrata bezbedno uneti u organizam, treba se osvrnuti na preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Oni ističu da se „sigurnom“ količinom smatra oko 5 miligrama po kilogramu telesne težine. To znači da osoba od 60 kilograma može bez većih posledica uneti i do 300 miligrama nitrata kroz hranu.
Kada se preračuna na kupus, to je okvirno 400 grama svežih listova, naravno uz uslov da su odstranjeni najrizičniji delovi poput korena i spoljašnjeg sloja. Međutim, kako stručnjaci naglašavaju, nije svaka glavica kupusa „nakljukana“ hemikalijama – sve zavisi od načina na koji je povrće gajeno. Ono koje dolazi iz organske proizvodnje ili sa manjih imanja najčešće je znatno bezbednije. Potrošači se neretko pitaju kako uopšte mogu razlikovati prirodan od hemijski tretiranog kupusa. Najvažnije smernice su jednostavne, ali zahtevaju pažljivo posmatranje. Prvo, tu je izgled i boja. Prirodni kupus uvek ima ravnomernu, pomalo mat površinu. Ako je glavica presvetla, neobično sjajna ili ima fleke, to može biti znak da je tretirana pesticidima. Drugo, miris. Kupus treba da miriše sveže i blago, nikako da ima jak ili neprijatan miris koji podseća na hemiju. Treći pokazatelj su listovi.
- Oni kod prirodnog kupusa moraju biti mekani, savitljivi i čvrsti, ali ne previše kruti. Kada su listovi tvrdi, gotovo plastični, postoji sumnja da su posledica hemijskih dodataka. Četvrti faktor je cena i poreklo. Ako je kupus sumnjivo jeftin, a uz to dolazi iz masovne proizvodnje, veća je verovatnoća da je tretiran kako bi brzo dostigao tržišnu veličinu. I na kraju – sezona. Kupus koji se pojavi van svoje prirodne sezone često potiče iz staklenika ili je ubrzan hemijskim putem.
Važan savet stručnjaka jeste da se, kada god je moguće, povrće kupuje od lokalnih i proverenih proizvođača. Organske pijace, iako ponekad skuplje, pružaju veću sigurnost da proizvod nije prepun pesticida. Prema informacijama koje prenosi Kurir, upravo potrošači u Srbiji sve češće biraju domaće pijace jer smatraju da je hrana iz proverenih izvora pouzdanija od one u velikim marketima. Taj trend pokazuje i rastuću svest ljudi o značaju zdrave ishrane i pažljivog odabira namirnica.
Kada govorimo o zimnici, kupus je posebno osjetljiva namirnica jer se često kiseli i dugo čuva. Ako je tretiran pesticidima, opasne materije mogu ostati prisutne i nakon fermentacije. Upravo zato se insistira na uklanjanju spoljašnjih listova i korena, jer se tako značajno smanjuje rizik. Pored toga, stručnjaci savetuju da kupus bude pravilno skladišten, da se čuva u čistim sudovima i da se povremeno proverava proces kiseljenja. Na taj način domaćice ne samo da dobijaju ukusan proizvod, već i zdravu namirnicu koja se može koristiti tokom cele zime.
- Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da sve više voća i povrća koje dospeva na naše pijace prolazi kroz hemijske tretmane radi bržeg rasta i privlačnog izgleda. Međutim, izgled često vara. Dok glavica kupusa može izgledati savršeno i bez ijedne mane, unutrašnjost može skrivati hemijske ostatke. Zato je preporuka da se kupus uvek dobro opere, a po mogućstvu i potopi u hladnu vodu pre upotrebe, kako bi se makar deo nitrata i pesticida uklonio.
Na kraju, ne treba stvarati ni nepotrebnu paniku. Kupus, posebno ako je iz proverenih izvora, i dalje ostaje jedna od najzdravijih namirnica u tradicionalnoj kuhinji. Bogat je vlaknima, vitaminom C i antioksidansima, a redovna konzumacija dokazano doprinosi jačanju imuniteta i probavnog sistema. Potrebno je samo malo više pažnje i odgovornosti pri kupovini. Kako prenose Novosti, mnogi agronomi smatraju da će upravo rast interesovanja za organsku proizvodnju u narednim godinama promeniti tržište, pa će kupci imati daleko više opcija da biraju prirodne i zdrave proizvode. Dakle, ključ je u znanju i pažljivom odabiru. Kupus treba da miriše na prirodu, da izgleda prirodno i da potiče iz sigurnog izvora. Tako se čuva zdravlje, ali i uživa u ukusima koji su vekovima bili deo naše tradicije.