U današnjem članku vam pišemo na temu ishrane i najčešćih zabluda koje prate svaku novu dijetu. Gotovo svako ko odluči da menja svoje navike odmah posegne za drastičnim merama, ubeđen da će tako najbrže postići rezultate.
Profesor fiziologije i specijalista medicine sporta, dr Dejan Čubrilo, otvoreno je u emisiji „RTS Ordinacija“ razbio nekoliko uvreženih mitova. Njegova poruka je jasna: zdrava ishrana ne počiva na trendovima, već na tome da naučimo kako naše telo zaista funkcioniše.
- Jedna od prvih tema o kojoj je govorio bila je autofagija. Iako se često predstavlja kao „čarobni štapić“ za mršavljenje, profesor upozorava da ovakav režim posta nije za svakoga. Ljudi sa insulinskom rezistencijom ili oštećenim metabolizmom mogu sebi naneti više štete nego koristi, jer telo jednostavno ne može da izdrži takav šok. Umesto toga, naglašava važnost postepenog učenja organizma da troši ono što mu dajemo, bez naglih restrikcija.
Kada je reč o užini, Čubrilo odbacuje ideju da su voćni smutiji ili proteinske pločice najbolji izbor. Naprotiv, smatra da je jednostavna i realna hrana daleko zdravija opcija. Šaka badema, nekoliko parčića sira ili malo slanine dovoljni su da premoste razmak između obroka. Suština nije u stalnom grickanju, već u tome da telo uči ritam i prepoznaje kada mu je zaista potrebna energija, a kada je reč samo o navici.
Velika greška, prema njegovim rečima, jeste i preskakanje večere. Mnogi veruju da će time ubrzati mršavljenje, ali se zapravo dešava suprotno – tokom dana pojedu previše hrane iz straha da će ogladneti, a zatim legnu praznog stomaka. „Mnogo je pametnije“, kaže Čubrilo, „pojesti sir, pršutu, malo kajmaka ili čvarke, uz čašu vina nego leći gladan.“ Ključ je samo da se izbegne šećer, dakle nema hleba, kolača i voća pred spavanje.
- Posebno zanimljivo bilo je njegovo viđenje popularnih doručaka. Ovsena kaša, koju mnogi smatraju najzdravijim izborom, zapravo je, kako on kaže, „trovanje šećerima pod maskom zdravlja“. Puna činija ovsa ujutru podiže nivo šećera u krvi i ostavlja nas umornim i stalno gladnim. Umesto toga, savetuje jaja, sir, kiselo mleko ili čak malo čvaraka — namirnice koje daju dugotrajnu energiju bez naglih oscilacija.
Za ručak, profesor predlaže jednostavnost i umerenost. Dovoljno je oko sto grama mesa ili ribe, uz obilje salate. Meso nije problem, objašnjava on, već kombinacija mesa i šećera koja opterećuje telo. Zato ćevapi ili pljeskavica mogu biti sasvim dobar izbor — ali bez lepinje.
Voće je korisno, ali samo u razumnim količinama. Do 300 grama dnevno je sasvim dovoljno, a najbolje opcije su borovnice i maline, jer ne prave nagle skokove šećera i pomažu zdravlju creva. Problem nastaje kada se voće konzumira bez mere, posebno u kombinaciji s drugim namirnicama koje dodatno opterećuju jetru.
- Na kraju, dr Čubrilo upozorava na opasnosti ekstremnih dijeta. Keto režim i proteinske dijete možda zvuče primamljivo, ali zapravo narušavaju prirodni balans organizma. „Telo ne može da funkcioniše bez ravnoteže“, naglašava on. Zdrava ishrana nije kazna, već dogovor sa sopstvenim telom, i ne sme da se pretvori u izvor stresa ili griže savesti.
Njegova poruka je jednostavna i vrlo prizemna: prestanimo da jurimo trendove i osluškujmo signale koje nam telo šalje. Malo slaninice, jaje i čaša vina mogu biti zdraviji izbor od činije ovsa i straha od hrane. Ishrana nije odricanje već način da pronađemo ritam u kojem se osećamo dobro i snažno
