U današnjem članku vam pišemo na temu proslave Prepodobne Efrosinije, svetiteljke kojoj Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici odaju počast. Njeno ime vekovima budi duboko poštovanje i predstavlja simbol vere, odricanja i posvećenosti Bogu.
Priča o njenom životu nije samo istorijski zapis, već i podsećanje na snagu duhovnosti koja nadilazi sve ovozemaljske iskušenja.Prepodobna Efrosinija rođena je kao kći uglednog Aleksandrijca Pafnutija, koji je dugo čekao na potomstvo. Ona je bila dete koje su roditelji isprosili molitvama i koje je odrastalo u okrilju duboke hrišćanske vere. Njeno vaspitanje od samog početka bilo je prožeto molitvama i duhovnim primerima, a roditelji su uložili sve da je izgrade kao čvrstu i vernu hrišćanku. Uprkos blagostanju u kome je živela, Efrosinija se nije vezala za materijalni svet, već je težila nečemu uzvišenijem – životu posvećenom Hristu.
- Kako je stasavala, roditelji su želeli da je udaju i da je vide kao čestitu suprugu i majku. Ipak, mlada Efrosinija nije delila njihovu viziju. Njena želja bila je potpuno drugačija – odricanje od braka i sveta, te potpuna predaja Bogu. Da bi izbegla očevu volju i pritisak sredine, odlučila je na radikalan potez. Preobučenjem u muško odelo, pod imenom Izmaragd, prijavila se u manastir i predstavila kao evnuh cara Teodosija. Tako je uspela da ostane skrivena i ostvari svoj san – da se potpuno posveti podvigu i molitvi.
U manastiru je Efrosinija, sada poznata kao monah Izmaragd, provela godine u tihovanju i asketskom životu. Njena snaga bila je u upornosti i veri, a posvećenost Bogu davala joj je nadljudsku izdržljivost. Predanje navodi da je njeno pravo ime na krštenju bilo Teodula, što znači „Božja sluškinja“. I to ime samo po sebi svedoči o njenoj dubokoj unutrašnjoj povezanosti s verom.
Život svetiteljke bio je obeležen i tragičnim okolnostima. Kao verenica Suzdaljskog kneza Mine, bila je namenjena u brak koji nije želela. Njene molitve da ostane čista i posvećena Bogu bile su toliko snažne da su se, po predanju, uslišile – knez Mina je iznenada preminuo pre nego što je brak sklopljen. Umesto da se vrati roditeljima i nastavi život u komforu, ona je odlučila da svoje dane završi u manastiru. Taj izbor bio je znak njene nepokolebljive vere i hrabrosti da ide putem koji joj je srce diktiralo.
U manastiru je nastavila svoj duhovni put, predana molitvi, postu i tihovanju. Njeni savremenici svedočili su da je bila obdarena posebnim darom – čudotvorstvom. Ljudi su joj prilazili s verom da će uz njene molitve dobiti olakšanje, utehu ili snagu. Takva predanja ostala su zapisana u crkvenom sećanju i čuvaju se do danas.
Prepodobna Efrosinija upokojila se 1250. godine, ostavljajući za sobom bogato nasleđe vere i pouku da je život posvećen Bogu vredniji od svih ovozemaljskih bogatstava i ugleda. Njena priča do današnjeg dana podseća vernike da istinska sreća i spokoj ne leže u moći i materijalnom, već u duhovnoj čistoti i predanosti.
- Danas se veruje da će svako ko se sa iskrenom molitvom obrati Svetoj Efrosiniji biti obasjan mirom i snagom. Vernici joj se mole za unutrašnji spokoj, istrajnost u životnim iskušenjima i zaštitu od slabosti. Njena svetlost, kako kažu, može obasjati i najmračnije trenutke, jer dolazi iz dubine čistog srca posvećenog Hristu.
Zbog toga se na dan njenog praznika, ali i tokom cele godine, mnogi okupljaju u crkvama, pale sveće i mole se upravo njoj. Ti trenuci predstavljaju ne samo čin pobožnosti, već i obnovu lične vere, podsećajući svakog vernika da život bez vere gubi svoj smisao.
Molitve koje se izgovaraju u njenu čast nose snagu i simboliku, a jedna od njih glasi: „O Gospode Bože naš, Trojice Presveta i Prebogata, pomiluj nas grešne i spasi. Tebi slava i hvala vavek.“ Upravo ovakve reči potvrđuju duh kojim je Efrosinija živela i koji se prenosi na generacije vernika posle nje.
Njena priča danas inspiriše ne samo one koji su duboko ukorenjeni u pravoslavnoj veri, već i sve ljude koji traže primer istrajnosti, skromnosti i odanosti. U svetu u kome su iskušenja brojna, a put vere često zanemaren, život Svetе Efrosinije pokazuje kako čista vera i hrabro srce mogu preobraziti čoveka.
Upravo zato se njeno ime i dalje izgovara s poštovanjem, a njeno delo ostaje neizbrisivo u istoriji crkve. Prepodobna Efrosinija postala je ne samo simbol monaškog podviga, već i simbol pobede duha nad materijalnim svetom