Vest da je poznata glumica Ljiljana Stepanović hitno hospitalizovana zbog problema sa trombofilijom zabrinula je mnoge, jer ovo stanje može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Trombofilija je poremećaj u zgrušavanju krvi, što povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, koji mogu ugroziti zdravlje. Sličnu dijagnozu ima i pevačica Marija Mikić, koja je otvoreno govorila o svojim iskustvima i borbi sa trombofilijom, zbog koje je doživela nekoliko spontanih pobačaja. Dr Nestorov naglašava da je redovno praćenje stanja tela ključno za prevenciju ozbiljnih posledica koje trombofilija može izazvati, a koje ponekad mogu biti fatalne.
Šta je trombofilija
Trombofilija je medicinski termin koji se koristi za grupu poremećaja u koagulaciji (zgrušavanju krvi), koji povećavaju tendenciju organizma ka stvaranju krvnih ugrušaka (trombova). Krvni ugrušci, iako su prirodni deo regeneracije tela, mogu postati problem kada nastanu bez prethodne povrede. Ako se ovo stanje ne kontroliše, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući srčani udar, moždani udar, plućnu emboliju i vensku trombozu. Takođe, trombofilija može biti odgovorna za gubitak ploda u svim fazama trudnoće, što je iskustvo sa kojim se suočila i pevačica Marija Mikić.
Kada krvni ugrušci postaju opasni?
U normalnim okolnostima, krvni ugrušci su korisni, jer zaustavljaju prekomerno krvarenje kada dođe do povrede, i tako omogućavaju brže zarastanje rana. Međutim, kada se krvni ugrušci formiraju u krvnim sudovima bez ikakve povrede, oni mogu postati ozbiljan problem. Takvi ugrušci mogu blokirati protok krvi, što može izazvati moždani udar, srčani udar ili plućnu emboliju.
Krvni ugrušci u arterijama, poput onih koji dolaze do srca, mozga ili donjih ekstremiteta, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene posledice, dok ugrušci u venama mogu izazvati vensku trombozu. Ako se deo tromba otkine i prenese do pluća, može doći do plućne embolije, što je stanje koje može ugroziti život.
Vrste trombofilije
Trombofilija može biti stečena ili urođena, a oba oblika mogu značajno povećati rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
Stečena trombofilija
Stečena trombofilija nastaje usled bolesti koje se razvijaju tokom života. Faktori rizika za stečenu trombofiliju uključuju:
-
Fosfolipidni sindrom, što podrazumeva prisustvo specifičnih antitela u krvi,
-
Autoimune bolesti,
-
Trudnoća,
-
Povišen nivo homocisteina (koji može nastati usled nedostatka vitamina B12),
-
Kancer,
-
Bolesti koštane srži koje izazivaju prekomernu proizvodnju krvnih ćelija.
Takođe, životne navike kao što su pušenje, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti mogu doprineti razvoju stečene trombofilije.
Urođena trombofilija
Urođena trombofilija je posledica genetskih mutacija koje se prenose s roditelja na decu. Najčešće mutacije uključuju:
-
Faktor V Lajden,
-
MTHFR mutacije,
-
Mutacije gena za protrombin,
-
Nedostatak antitrombina, proteina C ili proteina S.
Iako je urođena trombofilija nasledna, to ne znači da će nužno doći do razvoja trombofilije, ali osobe sa genetskom predispozicijom treba da izbegavaju faktore koji podstiču stvaranje tromba.
Simptomi trombofilije
Osobe sa trombofilijom mogu imati asimptomatski period, ali prvi znakovi obično uključuju pojavljuje tromba ili tromboze u mlađem životnom dobu, posebno ako postoji istorija tromboze u porodici. Ako je sistem za zgrušavanje krvi nepravilno aktiviran i ako prirodni mehanizmi za razgradnju ugrušaka nisu adekvatni, mogu se razviti simptomi tromboze.
Alarmantni simptomi trombofilije uključuju:
-
Bol, oticanje, crvenilo i osećaj toplote u nogama (duboka venska tromboza),
-
Bol u grudima, kratak dah, ubrzan rad srca, kašalj, što može ukazivati na plućnu emboliju.
Simptomi kao što su kratak dah i bol u grudima zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U nekim slučajevima, simptomi se ne pojavljuju dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija, zbog čega je važno redovno pratiti svoje zdravlje.
Arterijske i venske tromboze
Trombofilija može izazvati arterijske tromboze, koje se javljaju u arterijama koje snabdevaju srce, mozak i donje ekstremitete. Simptomi arterijske tromboze uključuju:
-
Nagli poremećaj govora i slabost jedne strane tela (moždani udar),
-
Bol u nogama nakon dužeg hodanja (slabost arterijske cirkulacije),
-
Bol u grudima, otežano disanje (angina pektoris),
-
Bol u središnjem delu grudi koji traje duže od pola sata (infarkt srca).
Venska tromboza obično zahvata vene donjih ekstremiteta, a ako se deo tromba odvoji, može izazvati plućnu tromboemboliju. Ovo stanje je potencijalno životno ugrožavajuće, posebno ako se zahvate veći krvni sudovi pluća.
Zaključak
Trombofilija je ozbiljan zdravstveni problem koji se mora pažljivo pratiti. Ako se ne prepozna na vreme, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani udar, moždani udar i plućnu emboliju. Zbog toga je važno redovno pratiti svoje zdravlje, naročito ako postoji istorija tromboze u porodici, i obratiti se lekaru na vreme. Redovno praćenje stanja i pravovremena medicinska intervencija mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica