Majkl Debejki bio je jedan od najvećih doktora u istoriji medicine. Njegov život i rad pokazali su koliko posvećenost, znanje i ljubav prema ljudima mogu da promijene svet. Njegove ideje o zdravlju i dugovečnosti i danas inspirišu milione
Majkl Debejki ubraja se među najpoznatije lekare u istoriji medicine. Mnogi ga nazivaju ocem savremene kardiovaskularne hirurgije, jer je svojim doprinosima, inovacijama i neumornim radom oblikovao ovu granu medicine na način koji je spasio milione života širom sveta. Njegova karijera trajala je više od sedam decenija, a za to vreme ostavio je neizbrisiv trag ne samo u medicini, već i u načinu na koji ljudi razumeju zdravlje i dugovečnost.
- Njegov najveći životni san bio je da u potpunosti eliminiše srčane bolesti. Iako je znao da je to gotovo nemoguć zadatak, strast i vera u napredak medicine davali su mu snagu. Često je govorio: „Bio bih izuzetno srećan ako bih to postigao, čak i ako bi to značilo gubitak posla.“ U toj rečenici sažeta je njegova filozofija – medicina nije karijera koju je posmatrao kroz ličnu korist, već kroz dobrobit pacijenata i čitavog čovečanstva.
Tokom svog života, Debejki je naglašavao značaj prevencije. Smatrao je da ljudi ne moraju čekati da se bolest pojavi kako bi reagovali, već da zdravim navikama mogu dodati i do sedam godina kvalitetnog života. Naglašavao je da održavanje zdravlja nije komplikovan proces, kako mnogi veruju. Ljudi su, primećivao je, uvek očekivali složene recepte i egzotična rešenja, dok je on insistirao na osnovnim, jednostavnim stvarima.
Debejki je bio primer čoveka koji je svoje savete primenjivao u praksi. Svako jutro budio se u pet sati. To vreme koristio je ne samo za pisanje stručnih radova i planiranje, već i za sat vremena šetnje od kuće do posla. Retko je koristio lift; penjanje stepenicama bila je njegova svakodnevna rutina. Ove male navike održavale su ga vitalnim i snažnim, a mladim lekarima i pacijentima služile su kao inspiracija.
Veliku pažnju posvećivao je i ishrani. Smatrao je da način na koji ljudi pripremaju hranu ima ogroman uticaj na dugovečnost. Zalagao se za kuvanje na pari i uveravao da izbegavanje prženja u ulju može produžiti život za pet do sedam godina. Iako je jeo mnogo povrća, nije smatrao da je meso opasno, ali je savetovao da se uvek ukloni sva masnoća pre kuvanja. Njegova poruka je bila jasna: male promene mogu imati velike rezultate. Govorio je da je čak i umerenost u konzumaciji šećera prihvatljiva, sve dok se izbegava prejedanje i osećaj težine posle obroka.
- Osim fizičkog zdravlja, Debejki je naglašavao i značaj mentalnog balansa. Često je govorio da je stres najveći neprijatelj srca. Ljude je savetovao da ne preopterećuju sebe poslom, jer to vodi u iscrpljenost i često u nezdrave navike, poput alkohola. Njegova preporuka bila je jednostavna – odlazak u prirodu, gledanje predstava, druženje, pronalaženje malih radosti u životu. Smatrao je da sposobnost da čovek pronađe pozitivno u svakodnevici može biti presudna u očuvanju zdravlja srca.
Kada su ga pitali zašto ljudi treba da produžavaju život, s obzirom na to da u starosti često osećaju usamljenost, Debejki je naglašavao da sve zavisi od aktivnosti i samostalnosti starijih osoba. Verovao je da oni koji ostaju aktivni, uključeni u zajednicu i u kontaktu s drugima, ostaju poštovani i korisni. To mišljenje potvrđivao je i sopstvenim primerom.
Tri godine pre smrti, doživeo je pocepanje aorte, što je jedna od najtežih i najopasnijih situacija u medicini. Kao pacijent, podvrgnut je operaciji i postao najstarija osoba ikada koja je preživela ovu proceduru. Njegov oporavak trajao je osam meseci, ali se i nakon toga vratio radu. Nastavio je da savetuje pacijente, drži predavanja i obučava mlade lekare. Uprkos godinama i slabostima, nije odustajao od svoje misije – pomaganja drugima.
Debejki je preminuo prirodnom smrću neposredno pre svog stotog rođendana. Njegov život ostaje primer posvećenosti, istrajnosti i humanosti. Bio je lekar koji nije samo lečio, već je želeo da nauči ljude kako da žive duže i kvalitetnije. Njegovi saveti i principi ostaju aktuelni i danas, jer pokazuju da zdravlje zavisi od svakodnevnih, malih odluka.
U sećanju pacijenata, kolega i generacija lekara koje je obučavao, Majkl Debejki ostaje upamćen ne samo kao inovator, hirurg i naučnik, već i kao čovek koji je pokazao da medicina ima smisla samo onda kada se vodi ljubavlju prema ljudima i željom da im se omogući bolji život. Njegova ostavština danas inspiriše lekare širom sveta da spajaju znanje, humanost i skromnost u svom radu