Prema crkvenom kalendaru krstovdan nam spada u subotu i na ovaj dan prenosimo vam šta je obavezno raditi.Postoje mnoga vjerovanja za ovaj dan a mi vam prenosimo neka od njih.
Stara poslovica kaže: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“ i ova mudra izreka razjasnjava svaku nedoumicu oko toga da li je post na jesenji Krstovdan obavezan. Prema crkvenom kalendaru, na ovaj dan vernici poste na ulju. Iako je post važan deo ovog dana, on nije jedina stvar koju treba učiniti. Jesenji Krstovdan je vreme kada treba da se posvetimo i radosti, kao i zahvalnosti Bogu. Trebalo bi da se setimo svega na čemu treba da budemo zahvalni i da tu zahvalnost iskažemo prema Stvoritelju.
- Pored posta, jesenji Krstovdan ima duboko ukorenjena narodna verovanja koja predviđaju kakvo će vreme biti tokom zime. U mnogim krajevima, na ovaj dan se gleda kao na datum koji može da nam da naznake o vremenskim prilikama. Prema narodnim verovanjima, ako je na Krstovdan oblačno, to znači da će zima biti bogata snegom. S druge strane, ako je suvo vreme, predskazuje da će naredna godina biti sušna. Ova verovanja su od davnina prisutna u mnogim tradicijama i uzimaju se kao pokazatelj klimatskih promena.
Takođe, postoji verovanje da, ako do Krstovdana ne odu laste, zima neće biti jaka. Ovo je još jedno predskazanje koje se temelji na ponašanju ptica i njihovoj migraciji. Ako se laste zadrže duže nego obično, to se tumači kao znak da zime neće biti tako oštre. Slično tome, ako padne tiha kiša na Krstovdan, predskazuje da će zima biti blaga. Grmljavina tokom ovog dana, pak, znači da nas čeka plodna godina, jer se veruje da su grmljavinske oluje povezane sa bogatom žetvom.
Iako su ova verovanja vezana za vremenske prilike, Krstovdan je takođe vreme kada se vraćamo i duboko razmišljamo o svom duhovnom životu. Ovaj dan podseća na važnost molitve, postojanosti u veri i činjenja dobrih dela. To je prilika da se očistimo od svakodnevnih briga i posvetimo onim stvarima koje su zaista važne. Ovaj dan treba iskoristiti i za to da se setimo svega što imamo i budemo zahvalni za sve darove koje smo primili, bilo da su materijalne prirode, bilo da su duhovne. Jesenji Krstovdan je prilika da se povežemo sa Bogom i da mu zahvalimo za blagoslove koji su nam darovani.
- Pored vremenskih prognoza, postoji i verovanje koje se odnosi na ljude rođene na ovaj dan. Smatra se da ljudi rođeni na Jesenji Krstovdan nose sa sobom senku Časnog krsta i da su zbog toga pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke. To znači da ti ljudi imaju određenu duhovnu odgovornost koja ih čini svesnijima svojih postupaka i važnosti svojih dela. Veruje se da ovi ljudi moraju živeti ispravno, kako bi ispunili svoju duhovnu misiju. Na neki način, smatra se da su njihovi postupci od posebnog značaja ne samo za njih, već i za širu zajednicu.
Dakle, jesenji Krstovdan nije samo običan dan u crkvenom kalendaru, već dan koji ima duboko ukorenjena verovanja i tradicije, kako u crkvenom, tako i u narodnom životu. Ovo je vreme kada treba da se setimo svih darova života i da se duhovno očistimo kroz post, molitvu i razmišljanje. Pored toga, važno je biti zahvalan za sve što imamo i razmišljati o tome kako možemo doprineti boljem životu zajednice u kojoj živimo.
Vremenska predskazanja i verovanja o ljudima rođenim na ovaj dan su deo bogate narodne tradicije, koja nas podseća na važnost povezanosti sa prirodom, životom i Bogom. Krstovdan nas poziva da se posvetimo svojim duhovnim vrednostima, da se setimo onog što nas povezuje sa božanskim, i da kroz molitvu i post učinimo ovaj dan svetim. Bez obzira na to da li verujemo u predskazanja ili ne, najvažniji deo ovog dana je unutrašnja povezanost sa sobom, svojom verom i sa Stvoriteljem, jer je to pravo značenje Krstovdana.