U današnjem članku donosimo vam jednu priču iz Tuzle,majka koja je napustila svoju djecu djed Jusuf ih je uzeo sebi i usvojio.Kako sam ističe odhranio ih je i izveo na pravi put kako on sam kaže.
Jusuf Mujić iz Tuzle svojim nesebičnim gestom i brigom za svoju porodicu vratio je veru u dobre ljude. Kada je saznao da je snaja napustila njegovog sina i da će trojica njegovih unuka završiti u Domu za decu bez roditeljskog staranja ili kod hranitelja, Jusuf nije mogao da prihvati takav ishod. Zajedno sa suprugom, odlučio je da preuzme punu brigu o Alenu, Anesi i Amelu, i time promeni njihov život iz temelja.
- Kada je Jusuf otišao u Centar za socijalni rad, uzeo je svoju unučad za ruke i doveo ih kući. Proces sticanja starateljstva trajao je više od šest meseci. Kada je konačno dobio odobrenje, sreći i ponosu nije bilo kraja. Jusuf ističe kako je to bio veliki udarac za njega, a još veći izazov je bio sam proces, koji je podneo sa mnogo ljubavi i odlučnosti. „To je jako tešak udarac, ali ja je nisam ni osetio. Kad nešto voliš i želiš, to ide lako“, kaže Jusuf. S obzirom da su najmlađi imali samo dve godine, Jusuf je bio čvrsto odlučen da ih ne da u dom i da ih odgaja zajedno sa suprugom.
U svojoj 68. godini, Jusuf se ponosi onim što su postigli. Njegovi unuci su sada odgovorni mladi ljudi, i Jusuf se ponosi što je bio deo njihovog odrastanja. Po njegovim rečima, borba za starateljstvo je bila teška, ali bila je vredna svakog truda. „Pola godine sam se borio da ostanu kod mene. Nikako nisam mogao da ih dam u dom kad sam ja živ, a pored mene su živeli dede i babe“, kaže Jusuf.
Jusufov sin, koji je ostao bez podrške jer ga je supruga napustila, bio je duboko pogođen odlukom Centra za socijalni rad da se deca smešte u ustanovu. Međutim, Jusuf nije odustao i odlučio je da preuzme odgovornost za svoju unučad, iako je bio na početku sedme decenije života. Danas se Jusuf ponosi što je uspeo da izdrži i postane prava podrška svojim unucima. „Moje srce je danas puno ponosa i topline“, kaže Jusuf.
Danas su Alen, Anes i Amel zahvalni dede i babi za sve što su učinili za njih. Njihov život je ispunjen školom, sportom i snovima za budućnost. Najmlađi, Amel, sada ima 9 godina, trenira karate i sanja da postane policajac. „Želim da budem policajac jer je to posao gde se boriš protiv kriminalaca“, kaže Amel. Anes, dvadesetogodišnji mladić, takođe je karatista i želi da postane trener. „Nikakav drugi posao neću da imam, želja mi je samo da budem trener“, kaže Anes, koji se više čuje sa ocem nego sa majkom. Anes dodaje da se često dopisuje sa ocem, ali sa majkom gotovo da nije u kontaktu.
Alen, najstariji unuk, postao je najuspešniji karatista sa oko 50 osvojenih medalja, uključujući i nedavno osvojeno zlato na takmičenju u Lukavcu. „Moj cilj je bio da budem najbolji, da bih imao bolju sliku o sebi i da me ljudi gledaju drugačije“, objašnjava Alen. On posebno pazi da njegova braća ne opterećuju dedu i babu i često im pomaže u svakodnevnim obavezama. „Prvo da ih ne sekiramo jer su stari, a pomažem im u brizi o mlađoj braći jer neko mora“, dodaje Alen.
Za Jusufa, svaki uspeh njegovih unuka, bilo da je to medalja, dobra školska ocena ili sportski uspeh, predstavlja trenutke neizmerne sreće. „Ja sam veoma ponosan, malo je teško i opisati. Nadam se da sam učinio za njih koliko sam mogao“, kaže Jusuf, drhtavim glasom, pokazujući koliko mu znači njihov uspeh i sreća.
Jusuf Mujić i njegova supruga svojim primerom pokazuju snagu ljubavi i predanosti porodici, te su postali inspiracija mnogima. Njihova priča podseća nas na to kako prava ljubav i odanost mogu promeniti ne samo živote pojedinaca, već čitavih porodica